Kako zaraditi sajtom. Ali stvarno.
Howto
Objavio: Ivan Minić, 07. 12. 2010.
Postoje dva jednostavna pravila uspeha koja se mogu primeniti u praktično svakoj situaciji. Mnogi su citat koji ih pominje već pročitali na nekom od mojih profila po netu, ali ko nije, postaviću ga i ovde:
“You have to learn the rules of the game. And then you have to play better than anyone else.” ~ Albert Einstein
Krajnje jednostavno a opet začuđujuće efikasno, zar ne?
Naš košarkaški selektor Dušan Ivković (naviknite se na sportska poređenja u mojim tekstovima), takođe je svojevremeno rekao da nema ništa lakše nego biti prvak sveta – samo treba pobediti redom sve protivnike, i posao završen. Ne treba zaboraviti ni to da je Dudin ujak Nikola Tesla. Verujem da takva “žica” ipak donekle olakšava posao…
Inače, inspiracija za ovaj tekst je relativno matora, a sveže podgrejana tema sa DPT – Hteo bih uloziti od 5 do 6 hiljada evra za neki sajt!
Postoji fama da je internet nešto kao slot mašina na kojoj svi uvek dobijaju. Ubaciš dinar, dobiješ dva i tako u krug. Taj utisak, posledica je, verujem toga što je poslednja decenija u svetu donela veliki zaokret u tome kako se definiše uticaj i kako se dolazi do novca, .com bubble i gomila milionera i milijardera koji su, kako sami kažu, počeli iz garaže a stigli do krova sveta.
Verujem da smo svi primetili da Srbija nije Amerika… Postoje realne šanse da nikada neće biti, i da ovde nikada uslovi neće biti kao tamo. Nije ni nigde drugo u svetu, a i do tih ostalih mesta imamo još mnogo da veslamo. Mislim, realno, ljudi… da napravite sajt i neko dođe i da vam 170 miliona dolara da “dalje razvijate priču”, da li bi stvarno uložili u posao ili bi lepo pobegli u neku lepu egzotičnu zemlju koja ne izručuje (preporuka – Maldivi)?
Elem, šta su zaključci iz pomenute teme sa DPT? Zaključak je da je čovek na kraju kupio auto od 5000 Eura i da je sada srećan.
Ali to nema nikave veze sa sajtom… Pa možda i ima, možda je auto našao preko nekog sajta, ali stoji to da je od web biznisa odustao jer mu je predočena realnost.
Istok je još na početku diskusije ponudio čoveku da ga bez ikakve nadoknade obuči kako da za šest meseci uz 5-6 sati rada dnevno dođe do sajta koji donosi 300 EUR mesečno, pod uslovom da ovaj o tome redovno piše na blogu, o tome šta radi i kako se situacija razvija. Čovek nije prihvatio, sumnjičav da je u pitanju prevara… Tu valja pomenuti i još jedan citat:
“Ova zemlja ne napreduje jer ovde svako misli da onaj drugi hoće da ga prevari.” ~ Zoran Đinđić
Lepo rečeno, a bogami i tačno donekle. Od nekle je narod u pravu. Generalno, narod je uvek u pravu. Svojevremeno je u svom već legendarnom kabareu Lane Gutović rekao da je najbolja politička parola tj. teza za prikupljanje simpatija – “Zna narod!”, a od ranije nam je poznato i to da je pamet je najbolje raspoređena stvar na svetu – svako je ima tačno toliko – koliko mu treba.
“Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suvise skupo placena jednim razocarenjem, ma kako tesko ono bilo.” ~ Ivo Andrić
Ok, ali čemu ovoliki uvod, ništa još konkretno nisam rekao? Sprovodim sistem eliminacije – koga mrzi da čita, očigledno je zalutao 
Ali hajmo sada malo o konkretnijim stvarima…
Biznis iz garaže
Kolač u tiganju? Nemoguće! Ispade da samo po garažama ljudi prave milione, ali neka bude.
Jedan od problema velike većine ovih priča je što na kraju budu kao priča sa dečakom koji je prodavao limunadu i zaradio milione. Nije baš uvek pokojna tetka ostavila milione, možda ih je dao neko drugi, ali u većini slučajeva nije ni samo garaža.
Realniji scenario koji se može primeniti u gotovo svim slučajevima je taj da su jako stručni ljudi koji su radili na jako odgovornim poslovima u velikim firmama iskoristili znanja i resurse tih firmi, da bi u slobodno, a nekad i radno vreme, nešto sklepali u privatnoj režiji… Koristeći znanje, resurse, uslove ili na neki drugi način, dozvoljeno ili nedozvoljeno parazitirajući. Postoje i oni drugi slučajevi, gde priča nije takva već je zaista genijalnost učinila svoje, ali je činjenica da neko ko je rođen kao genije nije dovoljna, taj neko mora da ima i bar donekle odgovarajuće uslove za rad da bi mogao da procveta.
Te uslove mora da nađe, zasluži ili kupi.
Koji su to preduslovi da vaš sajt uspe?
1. Morate da poznajete tržište – I inače jedna od osnovnih kada želite uspeh u bilo kom polju – Know your enemy. Morate znati ko je u kakvoj poziciji, šta se traži, šta se nudi, gde ima prostora, gde ima novca.
2. Morate da poznajete ljude – Danas je to dosta lakše nego nekada, tu je DPT, OpenCoffee, Krokodili, kao i nezaobilazni BizBuzz i Etrgovina. Tu ćete naći ljude sa kojima ćete direktno raditi na svom projektu, sa kojima ćete sarađivati u raznim od oblasti poslovanja, ljudi kojima ćete moći da se obratite za savet, ljudi koje ćete možda angažovati ili sa kojima ćete u nekom projektu udružiti.
3. Morate da poznajete tehnologiju – Ovo uzmite sa rezervom. Vaše je da znate osnove koje će vam omogućiti da bar one proste stvari rešite sami, a stvar je vašeg planiranja da li ćete sami raditi razvoj, da li će osoba zadužena za to biti integralni deo tima, da li će u pitanju biti spoljni saradnik stalno angažovan, ili neko ko će odraditi posao u startu a nakon toga će sve biti na vama. Ipak, imajte u vidu da neko mora poznavati tehnologiju i mogućnosti koje ona donosi, kao i pratiti njen razvoj i prilagođavati pozitivne prakse vašem projektu.
4. Morate da imate realna očekivanja i realne ciljeve – Ovo proizilazi kao posledica prve stavke, ali često ljudi to zaborave. Ako poznajete tržište, jasno vam je da je situacija još uvek prilično rigidna i da novi projekti ne budu primećeni odmah i da ne mogu da očekuju odmah prihod. Period od 6 do 12 meseci od početka je nešto kada ćete videti da li to što radite – radite kako treba, jer tada je trenutak kada će prvi novac krenuti da dolazi. Dok se ustali, proćiće još vremena, ali je svakako lakše i kada kaplje ponekad i po malo, nego kada radite stalno “u leru”.
5. Morate biti uporni, uprkos svemu – Nema garancija, ništa nije sigurno i ništa nije zapisano u kamenu. Desiće se razne okolnosti, možda van planova, možda će naići loš period, možda se neće sve kockice uvek poklopiti onako kako želite ili kada želite. Ne odustajte!
6. Budite spremni da zaista mnogo uložite – Ne mislim na novac, ulaganja mogu biti na mnogo načina. Jedan je novac, drugi je znanje, treći je vreme i sl. Obzirom da većina ljudi novac nema, tj nema ga dovoljno da može da ga uloži na pravi način, ili prosto nema ga dovoljno da može rizikovati, u većini slučajeva pričamo o vremenu. Jedna teorija u koju verujem kaže sledeće – Vaše vreme vredi tačno onoliko koliko je neko spreman da ga plati. U mnogim slučajevima, koliko god to možda nepravedno ili tužno bilo, nečije vreme niko nije spreman da plati, analogno, ono ne vredi praktično ništa. Vreme je da to promenimo, ali dokle god je tako, vi ste ti koji moraju biti spremni da ga ulože u onoj meri u koliko je potrebno. Zašto? Zato što postoje realne šanse da ne postoji ništa pametnije što sa tim vremenom možete uraditi.
Ok, to su bili oni osnovni preduslovi. Sada idemo na drugi deo priče:
Rodilo se, valja ga ljuljati.
1. Ideja je rođena – Lepa stvar? Čini mi se da je u nekom od TED talkova bilo priče da (ako se ne varam) samo jedna od 7 miliona ideja prođe ceo put do krajnje realizacije. Dakle, ideje su lepe, ali nisu kraj priče.
2. Sajt je spreman, sadržaj je tu, ali… – Nešto smo zaboravili? Pa treba neko i da gleda (čita) taj sadržaj. U prvo vreme, možete zaboraviti na pretraživače kao izvor posete, ali ih sa druge strane nikako ne smete zaboraviti, zato pročitajte ovaj tekst. Vodite računa da to što pišete bude zaista ono što interesuje one ljude koje želite da privučete – poseta je lepa stvar, ali prava poseta, prave ciljne grupe su ono što zaista ima vrednost – to pominjem i u vodiču za pravljenje oglasne ponude. Iskoristite mogućnosti koje vam donosi Facebook, napravite tekstove koji će se viralno širiti, informišite se o tome – to će vam omogućiti da se brže i lakše razglasi da sajt postoji, a to će opet za posledicu imati to da ga klijenti i agencije ranije primete, što je jako važno. Budite spremni i da uložite neki, makar i minimalni novac u startnu kampanju, ili ako imate “društveni kapital” na društvenim mrežama, iskoristite to što imate da zaletite priču, zamolite prijatelje za pomoć i slično.
3. Nema prekidanja, odustajanja, zapostavljanja … – Ako ste počeli, ako ste sebi odredili tempo, pridržavajte se toga. Jedna od stvari koje WordPress donosi je i time stampovanje poruka, tj. automatsko setovanje da se poruke objave u nekom trenutku u budućnosti. Ako niste sigurni da možete ispoštovati predviđeni tempo, napravite sebi zalihu za crne dane. Štedi se onda kada se ima a ne onda kada se nema.
4. Sreća je koeficijent, nije deal breaker. – Šta ovo znači? Znači da vaš projekat vredi x Eura, a koliko će stvarno doneti zavisi od sreće. Ona nije faktor koji može da crno promeni u belo, ali jeste faktor koji može uvećati nešto što već postoji nekoliko ili mnogo puta. Dakle, od toga koliko imate sreće zavisi da li ćete imati x Eura, ili y puta x Eura. Na tu sreću možete i uticati nekim dobrim ili lošim odlukama, ali generalno ako radite pravu stvar, novac će doći. Samo nemojte biti alavi i brzopleti.
5. Od starijeg komšije učite, ne zavirujte mu u lonac. – Najgora stvar koja postoji je kada neko tek počinje krene da priča kako njegova (buduća) konkurencija ima ovo ili ono, kako je njima lako, kako zarađuju veliki novac, ne rade ništa, kako bi on to bolje i sl. Faktor vreme se u potpunosti ignoriše … Kada je Infostud počeo praviti ozbiljne novce – svi su hteli deo kolača, ali nikom nije palo na pamet da Brana, Bane, Stefan i ostali od 2000. godine predano rade na tom projektu. Kada se gledaju prihodi, generalno niko ne razmišlja o tome da je to danas posledica rada od 2002. (Burek), 2003. (Naslovi, MobilniSvet), 2004. (Putovanja.info), i da ne nabrajam dalje. Pričamo o godinama i godinama rada. Rada koji nije uvek bio cenjen, rada koji vrlo često nije bio ni prijatan, ali rada koji je morao da se uradi da bi se napravio sledeći korak. Dakle, učite na greškama, primenjujte (ne kopirajte!) pozitivne primere i ideje, ali nikada nemojte gledati na tuđi rad kao da je bezvredan, jer da ste bili spremni tada, i da ste imali energije i bili spremni da je uložite tada, mogli ste vi biti na njihovim mestima – a niste!
5 komentara
sajt, start up, zarada
Moj prvi milion – i zašto vi trebate da se trudite
Case
Objavio: Ivan Minić, 22. 11. 2010.
U ovom trenutku mogu vam dati tačno 964381 razloga zašto bi trebalo da se trudite oko svojih web projekata. Zapravo 964382, ali to ne menja ništa bitno… Ili menja? Jedan gore – dole? Nije tako.
U vreme kada sam počeo Burek internet u Srbiji je bio sokak sa par kuća, bez ikakvih naznaka da će jednog dana postati ozbiljan, profitabilan i opšte prihvaćen medij. Ljudi su ti koji su napravili taj korak, tu razliku. Ljudi koje nije mrzelo, ljudi koji su radili dan i noć, ljudi koji su dali najbolje od sebe. Dok sam razmišljao, protrčaše trojica, ni video ih nisam - 964386.
Nedavno sam pričao sa kolegom o tome kako ne postoji objedinjena istorija srpskog Interneta… Zapravo, retko je uopšte moguće pročitati nešto o vremenu kada se nas nekoliko dinosaurusa šetalo, tada prilično skučenim, “prostranstvom” poznatim kao .yu.
Zašto je to tužno? Gde pobeže još jedan… 964388. Elem, zašto je to tužno?
Zato što svaka revolucija, a Internet je u svetu, pa i Srbiji napravio i više od toga, jede svoju decu… Zato što samo najjači opstaju i zato što treba da se zna. Treba da se zna za sve one ljude koji su gurali zid koji je stajao nepomično. Koji su se trudili godinama, ali nisu dočekali pad zida, nisu dočekali upliv novca, liberalizaciju tržišta, nisu dočekali ulazak u mainstream vode…
Zašto nisu? A tu je i 964389. razlog.
Zato što nismo svi od istog materijala, ne mogu svi da guraju ideju samo zato što veruju u nju. Ljudi žele pozitivnu povratnu informaciju, žele pomak, žele nešto konkretno. E zato mnogo ljudi danas ni ne znaju neke od legendi ovdašnjih prostora, ljude koji su mnoge od nas koji još ne odustajemo pomerili, usmerili, pomogli nam. Danas su stvari mnogo lakše, danas su stvari opipljive i realne, ali ipak jedna suštinska stvar se ne menja… 964390. razlog je sa nama, pozdravite ga. Da su neki od njih, samo malo još izdržali, danas bi srpski Internet a i njihovi životi bili bitno drugačiji.
I zato ne odustajte…
Često kažem da je stvar na koju sam najponosniji u životu to što je moj rad nekima od ovih, sada već, 964395 ljudi život učinio boljim. Doneo im neki novi, dodatni kvalitet, koji bez toga ne bi imali.
Ono što je mene održalo je splet nekoliko okolnosti među kojima bih ove izdvojio:
1. Uporan sam kao mazga.
2. Ne prihvatam neuspeh kao opciju. (Omiljeni citat: I don’t play against a particular team. I play against the idea of losing. ~ Éric Cantona)
3. Ne očekujem čuda, verujem u ideju da novac kao ultimativno merilo uspeha dolazi uvek kao posledica dobrog rada (ne cilj – posledica!)
4. Ulažem celog sebe i ništa ne prepuštam slučaju.
I dan danas, korisnici znaju da ću naći vremena, načina i volje da pomognem ma kakav mi bio dan, i ma koliko obaveza imao. Znaće da glavni admin nije samo lice i ime koje se provlači u hvalospevima već neko ko će ako treba prvi da zasuče rukave i siđe u kanal ako je to potrebno.
To je izgradilo odnos, do je dovelo sve ljude, to je više hiljada ljudi “nateralo” da nesebično pomažu.
Ok, ovo je community, ali poenta je tu… Najbolja i najefikasnija motivacija je kroz lični primer. Za to imam 964415 dokaza.
Pre nekoliko godina TED.com je počeo objavljivati predavanja na internetu. Mogu reći da je to jedan od najvažnijih trenutaka u mom životu. Toliko ideja, kreativnosti i pozitivne energije na jednom mestu prosto oduzima dah. Ti govori daju veliku moć, ali se moraju primenjivati na pravi način. Nova škola mišljenja aktuelna poslednjih godina kaže da zbog nekoliko pozitivnih primera svi moraju da odustanu od poslova koje rade, ako ih ne vole, i posvete se onome u čemu mogu biti najbolji i da će sigurno biti srećni. Koncept je savršen. Komunizam je takođe savršen, u teoriji… Pa stvarno, ideja “radi koliko možeš, a uzmi koliko ti treba” je super, samo ne funkcioniše sa ljudima… Ona uzima za pretpostavku da ljudi nisu pohlepni i alavi, a jesu, takođe preskače jednu bitnu stvar, a to je da ljudi nisu apriori vredni, već da ogromna većina radi samo ono što mora, onoliko koliko mora. Tako isto i ideologija o kojoj sam pre govorio podrazumeva da će čovek radeći ono što voli biti srećan, ali to stavlja u apstraktni sistem gde će se novac za život (a život je skup) stvoriti sam od sebe… U prošlom tekstu sam rekao da je jedna od najvažnijih stvari da znate gde ste i ko ste, i sada ću to ponoviti. Budite sa obe noge na zemlji, znajte svoje mogućnosti i domete i radite na tome da ih unapredite. Budimo realni, tražimo nemoguće – parola nad parolama. Tražite! Želite! Ali ne očekujte! Budite zadovoljni napretkom. Svakim pa i malim napretkom jer zaista i put od 1000 milja počinje jednim korakom. Razgraničite motivaciju i očekivanja, čitajte dobre knjige jer će vam dati dobre ideje, gledajte dobre klipove jer će vam dati dobre ideje, ali ne očekujte da će se nečija bajka i vama desiti. Jedan od poslednjih redaka u ovom postu pišem, a 964419. razlog je upravo kročio na sajt.
Od vremena kada je ceo srpski Internet bio samo sokačke, došli smo za samo osam godina do toga da je jedan jedini projekat došao do toga da u decembru ili januaru doživi svog milionitog člana.
Milion iz naslova ima još simbolike, naime, prošli mesec je bio prvi u istoriji kada je Burek imao mesečni reach po Google Analytics (absolute unique visitors) veći od 1.000.000 ljudi (i preko 2.000.000 poseta).
Pozdrav za ekipu zaboravljenih – za Mc Krackena, mungosa, MrVu i mnoge druge koje neću pomenuti ne bih li bar pokušao da nateram inat da proradi, da se jave i reaktiviraju…
Za to smo se borili drugovi pioniri!
8 komentara
rast, razvoj, zajednica, zarada
Oglasna ponuda – vodič za neupućene
Analiza,Howto
Objavio: Ivan Minić, 16. 11. 2010.
Čast izuzecima, ali većina nas bi volela da od sajta koji imaju zaradi neki dinar, euro, dolar ili bar isposluje neku kompenzaciju – majku uspešnog poslovanja u Srbiji. Šalu na stranu, svako ko se iole ozbiljno angažuje oko nekog komercijalnog web projekta želi da dodje do oglašivača, idealno – što ranije u toku razvoja projekta, jer to onda umanjuje potrebnu investiciju.
O čemu onda treba voditi računa u startu?
1. Isplanirajte oglasne pozicije, ne dozvolite da ih bude previše, a napravite da se u layout sajta dobro uklapaju. Dve pozicije u tzv. prvom ekranu sajta, jedna u dnu, i po nešto u sadržaju, ne više od toga.
2. Poštujte standarde kada su veličine u pitanju, klijent neće praviti nove kreative zato što nemate standardne pozicije… U 99% kampanja kreative dolaze za 728×90, 300×250, 160×600 i 468×60 bannere. Za interne potrebe možete napraviti i druge pozicije, ali ovo su one koje su primarne i na kojima treba da bude fokus.
3. Upoznajte svoje posetioce. Morate znati kakva vam je struktura posetilaca. Pre svega polna i starosna, a zatim i na osnovu lokacije. U zavisnosti od tipa sajta, potrebno je i poželjno imati i ostale informacije koje bi mogle biti relevantne klijentu – npr. ako je sajt o mobilnim telefonima – koliko procenata korisnika ima više od jednog telefona, koliko procenata koristi kog operatera, proizvođača, ako je sajt o automobilima – da li poseduju automobil, i ako da, kakav je (starost, kubikaža, proizvođač, pogonsko gorivo), i tako dalje. Upoznajte navike i potrebe svojih posetilaca. Neke od ovih podataka možete dobiti kroz bazu ako imate forum ili community, a ono što ne možete, dobijate tako što lepo, uljudno i nenapadno pitate ljude – ubacite ankete – dobićete sve što vam treba. Primer, pogledajte u dnu teksta.
4. Upoznajte konkurenciju. Idealan scenario je da svi naučimo na tuđim greškama, ali kako to obično nije slučaj, ovaj korak je tu više sa ciljem da saznate odnos snaga na tržištu i pokupite neke dobre ideje i primere i primenite ih kod sebe. Veoma je bitno da znate gde ste u odnosu na ostale. Hint -. koristite Snajper
5. Kreirajte stranicu za marketing – koju ćete linkovati sa svake strane vašeg sajta, uz svaki banner napravite minimalni grafički element koji vodi tamo i slično. To je nešto što želite da ljudi lako nađu. Tu će osim osnovnih informacija biti i vaša oglasna ponuda, kontakt formular i download statistike.
6. Ciljajte – gde i koliko možete. Ako vam je sajt takav da postoji mogućnost da ciljate različite grupe ljudi, obavezno razradite tu priču jer svi oglašivači žele da pogode neku ciljnu grupu, i idealan scenario je da možete da im ponudite baš to. Primera radi, ako možete da servirate reklame i pratite posetu različitih starosnih struktura, ili ljudi različitih interesovanja (npr. sport, politika, automobili, računari…).
A gde je tu oglasna ponuda?
Da bismo je napravili moramo imati valjanu građu za osnovu jer oglasna ponuda je dobro upakovan paket informacija o vašem sajtu – da bi ga upakovali, morate prvo naći informacije.
Ok, i šta sada?
Sada demistifikujemo – dobru oglasnu ponudu može napisati svako. Pravila su jednostavna, a Office paket sasvim dovoljan, i verujem svima dostupan.
Naravno, one retke genijalne primere ne može napraviti svako, ali vama tako nešto i ne treba – vama treba korektan i pregledan način da se obratite klijentu – tako da on dobije sve što traži na jednom mestu.
Krenimo onda u pohod:
1. Napišite nekoliko rečenica o vašem sajtu. Potrudite se da budete konkretni i jasni – u ne više od 1000 karaktera recite sve što je potrebno o vašem projektu. Kada je nastao, šta od tema obrađuje, šta ga izdvaja od konkurencije (ne pominjući druge, naravno), i kakva je publika. Ovo poslednje napisaćete na osnovu statistika koje imate, uobličiti u jednu rečenicu dominantne stvari, a sve detaljnije ostaviti za kasnije.
2. Izvucite relevantne brojke koje vam idu u prilog. Ovo, naravno, zavisi od tipa sajta, ali ono što je opšte je broj posetilaca, broj otvorenih strana, procenat posetilaca iz Srbije, a u zavisnosti od tematike – koliko oblasti pokrivate, koliko ljudi je angažovano, koliko vesti (slika, intervjua, oglasa, testova) ima na sajtu, koliko se dodaje dnevno ili nedeljno i slično.
3. Struktura posetilaca kroz lepe grafikone. Iskoristite blagodeti koje donosi Office paket i sve suvoparne statistike koje imate predstavite jasnim lepim i preglednim grafikonima. Primarni fokus je na strukturu posetilaca po polu, godinama i lokaciji, a ispod toga ostavite mesta i za još neki podatak koji potencijalnom oglašivaču može biti interesantan.
4. Do sada su nam ukazali poverenje: Stavite zid logotipa klijenata koji su vam do sada ukazali poverenje, ako ih imate i smatrate da vam to može ići u prilog. Primera radi, ako klijent vidi da se neko od ozbiljne konkurencije oglašavao, veće su šanse da se odluči za vas.
5. Ponuda standardnih oglasa. U ovoj sekciji potrebno je da jasno navedete šta od oglasnog inventara imate, dozvoljeni tip oglasa, veličinu, dimenzije, format i cenu, kao i da jasno stavite do znanja gde se pomenuti oglasi na stranici nalaze – najlakše tako što ćete uhvatit screenshot ekrana i na njemu označiti. Malo kasnije ćemo objasniti i kako da formirate cene.
6. Ponuda kreativnih oglasa i vanstadnardno oglašavanje. Do skora ovo nije bilo naročito bitno, ali danas je praktično nezaobilazno – klijenti žele više od bannera, žele nešto novo – bilo da je to floater, roll down, peel off, branding, takeover ili nešto slično. Možda ne znate šta koji od ovih formata predstavlja, pa ću pokušati da objasnim.
- Floater je oglasni format gde se klijentova reklama prikaže plivajući iznad sadržaja samog sajta u trajanju od 15ak sekundi, jednom dnevno. Obično su dimenzije 300×300 a ponekad su ponude i za 500×500 varijantu.
- Roll down je oglasni format koji se nalazi na pozicijama standardnih bannera, ali se proširuje na 2.5 puta svoju visinu prelaskom miša preko njega.
- Peel off je oglasni format koji se nalazi u ćoškovima sajta i predstavlja “zavrnutu ivicu” koja se odmotava kada se primaknete mišem.
- Branding može ići u više oblika, od toga da se pojedini elementi sajta stilizuju (primer naslovne linije menija imaju u ćošku logo), do toga da se pozadina sajta u potpunosti zameni oglasom koji je klikabilan.
- Takeover predstavlja jedan od najinvazivnijih oblika oglašavanja gde posetilac prilikom posete sajtu biva “preuzet” na 10ak sekundi od strane reklame (koju naravno može da zatvori) koja se prikazuje preko celog ekrana.
7. Dobri primeri iz prošlosti. Klijenti žele da vide kako određena kampanja izgleda u akciji, zato dobre primere koje ste imali dokumentujte i uvedite u svoju oglasnu ponudu.
8. Kontakt informacije i uslovi saradnje. Poslednje, ali ne i najmanje važno… zapravo možda i najviše važno. Jasno navedite ko je kontakt osoba i dajte sve potrebne podatke (ime i prezime, mail, telefon). Navedite ako sarađujete sa nekom agencijom, navedite koji su agencijiski uslovi, koji su limiti na sajtu (npr. mora biti odgovarajuće za mlađe od 18), koji su posebni uslovi (npr. za političke organizacije cena zakupa je dvostruko veća.), i jasno navedite kakve pogodnosti imaju agencije. Zašto je ovo bitno? Pa ovo je Srbija, šanse da radite sa direktnim klijentima su jako male, a agencije moraju da dobiju popust da bi i same mogle poslovati jer obično ni one nisu “prva ruka”. Računajte da je korektno da agencijama date popust od 30% na celu oglasnu ponudu, a u slučaju da je neka od njih zaista mnogo učinila za vas i 40% je na mestu.
I to je to – gotova oglasna ponuda!
Ostaju nam samo još dva dodatka:
1. Kako formirati cene:
Cene formirate na osnovu ciljne grupe i osećaja. Ovo prvo nije problem, ali drugo treba izgraditi, zato je najbolje da pogledate sajtove sličnog profila i vidite kako su oni formirali svoje cene i prilagodite ih.
Za manje sajtove sa jasno ciljanom publikom cene formirate na osnovu cene prikaza, a ona je (u startu) recimo 0.15 RSD – to znači da ako vaš sajt ima 100 000 prikaza stranica, vi za najbolju poziciju možete tražiti 15 000 RSD.
Najbolje pozicije su one koje su u prvom ekranu, za njih za velike bannere važi cena 0.15 RSD po poseti.
Pozicije u dnu strane ili niže u meniju sa strane imaju i nižu cenu, u zavisnosti od atraktivnosti 50-70% pune cene najboljih pozicija.
Floater banneri imaju cenu obično 2.5 puta višu od najbolje pozicije, peel off takođe, dok brandiranje zavisi, ali ide i do 6 puta, a takeover do 8 puta pune cene. Naravno ovakve kampanje retko traju duži period, pa zato treba cene prilagoditi, a one variraju i od tipa sajta i od želje klijenta – ovakve stvari najbolje dogovarajte sa agencijama direktno.
U slučaju izuzetno velikog broja poseta, cene se odredjuju na drugi način, a cena po prikazu koja se uzima je nekoliko puta niža.
2. Koga kontaktirati od agencija za saradnju:
1. Httpool – office@httpool.rs
2. Fastbridge – office@fastbridge.rs
3. Direct Media – office@directmedia.rs
4. Communis – info@communis.rs
5. Huge Media – office@hugemedia.rs
6. Strawberry Interactive – office@strawberry-interactive.com
A vremenom ćete i sami doći do drugih…
I još jedna napomena za najbolje đake koji su pažljivo pročitali sve … Nemojte da lažete u ponudama. Nikad. Problem koji sebi možete da napravite mnogostruko je veći od eventualne privremene dobiti.
Par primera iz prakse, kada su dobro urađene ponude u pitanju:
1. Naslovi.net – Preuzmite
2. Sportal.rs – Preuzmite
3. Lepotaizdravlje.rs – Preuzmite
4. Tračara.com – Preuzmite
5. Burek.com – Preuzmite (besramna samopromocija)
6. ConQUIZtaror.rs – Preuzmite (besramna samopromocija)
… i da ne nabrajam daje, sasvim je dovoljno da steknete pravu sliku 