‘Behavioural’ i ‘contextual’ targeting – sličnosti i razlike
Howto
Objavio: Lazar Džamić, 06. 01. 2011.
Šta je to?
Oglašavanje na webu je na razvijenim tržištima postalo vrlo sofisticirana stvar. Klijenti – i agencije – u potrazi za što većim povraćajem svog ulaganja, razvijaju sve ”dublje” metode za povećanje efikasnosti.
Dve od najčešćih kada je u pitanju “display“ oglašavanje (banneri) su prikazivanje oglasa koji su na neki način povezani sa sadržajem strane na koju posetilac dolazi (kontekstualno targetiranje) i prikazivanje oglasa koji su na razne načine povezani sa posetiočevim prethodnim ponašanjem (behavioural targeting).
Kako to obično biva u digitalnom svetu, šanse za terminološku zabunu su uvek velike, pa je tako i sa oznakom “behavioural targeting“ – pošto se isti izraz koristi za dinamičko prikazivanje sadržaja na samom sajtu, kroz integraciju CMS-a i data baze, na osnovu prethodnog ponašanja posetioca (prethodne posete sajtu) ili čak i tokom “putovanja“ kroz sajt (od strane do strane).
U ovom tekstu se isključivo misli na upotrebu našeg uvida u prethodno ponašanje posetilaca na našem sajtu – ili interakcije sa prethodnim oglasom koji je posetilac video – da bi se onda targetirao drugim oglasima, van našeg sajta, i tako povećala šansa da reaguje na naše oglašavanje. Drugi naziv za ovaj pristup je “re-targeting“ ili “sekvencijalni targeting“ (vidi dole za objašnjenje).
Kako funkcioniše kontekstualno oglašavanje?
Jednostavno: oglasi su u “saglasnosti“ sa sadržajem strane: ako je strana o biciklizmu, oglas je ili o biciklima ili o nečemu drugom što znamo da interesuje ljubitelje biciklizma. Isti princip važi za sve ostalo. Ono gde čitava priča počinje da biva zanimljiva je kako kontekstualizovati oglase za generičke proizvode (auto osiguranje, putovanja i tako dalje). Tu na razvijenim tržištima pomažu servisi kao što je TGI (Target Group Index) koji su u stvari ogromne lifestyle ankete na uzorku populacije (sve socio-grupe) i koji nam pomažu sa uvidom u to kako razne grupe potrošača žive.
Kako funkcioniše behavioural oglašavanje?
Opet, princip je jednostavan, ali je tehnologija koja stoji iza toga mnogo kompleksnija. Recimo da sam ja kliknuo na baner nekog brenda zato što mi je poruka bila interesantna jer je imala u sebi priču o deci. Ako je sve OK, klik će me dovesti na njihov sajt (ili mikro-sajt). I recimo opet da, nakon što sam video stranu, nisam ništa uradio: ni kupio, ni registrovao za e-bilten, ni učestvovao u nagradnoj igri – ništa. Ali sam pogledao stranu sa poslovnim vestima, kao i stranu koja govori o tome kako da pokrenem sopstveni biznis.
“Bihejvioralno“ oglašavanje mi omogućava da istog posetioca “gadjam“ novim oglasima na sajtovima koje će posetiti u budućnosti, bazirano na sadržajima koje je gledao. U mom slučaju to će biti dodatni sadržaji o pokretanju biznisa (na primer, intervju sa stručnjakom za tu oblast, ili saveti iskusnih biznismena). Ti novi oglasi čak mogu da se “serviraju“ i kao sekvenca: prvi oglas će biti, na primer, intervju, drugi može da bude saveti iskusnih biznismena, treći popust za osnivanje firme ili bilo šta drugo što brend nudi, a može da se poveže sa prethodnim ponašanjem posetioca.
Sami oglasi takodje mogu da se serviraju samo na sajtovima koji odgovaraju temi, pod uslovom da oglasna mreža ima takve sajtove (u ovom slučaju, sve što može interesovati potencijalne biznismene – ili što nam lifestyle profil kaže da ih može interesovati).
Infrastuktura koja je potrebna za ovakvo oglašavanje?
Na samom sajtu brenda, mora da se ima analitički sistem koji omogućava prepoznavanje i praćenje individualnih posetilaca. To znači da stari, dobri Google Analytics neće biti dovoljan.
Onda, mora da postoji integracija tog sajta i svih oglasa koji vode na sajt. Za to je potrebna saradnja webmastera i oglasne mreže. Svi oglasi moraju da budu “tagovani“ i ti tagovi moraju da budu prepoznati na sajtu, da bi se znalo iz kog banera je posetilac stigao.
Još više, I sama oglasna mreža mora sada da prati te iste posetioce (sve koji su posetili websajt brenda tokom kampanje i u odredjenom periodu – od 1 do 6 meseci – posle toga). To znači da sama mreža mora da “baci“ cookie za svaki vidjeni/kliknut oglas za svakog pojedinačnog posetioca i da ga prati širom svoje mreže (svi sajtovi u mreži) tokom dogovorenog perioda.
Cookies u ovom slučaju govore koje je banere posetilac video, na koje je kliknuo i onda se to povezuje sa onime što je uradio na sajtu brenda. Ova vrsta targetiranja je prava prilika za igranje stratega, koji zajedno sa klijentima kreiraju različite scenarije ponašanja I životnih stilova koji će se koristiti za kreativnu fazu, na taj način kreirajući obilje poruka koje su vrlo relevantne.
Naravno, potpuno je jasno iz svega gore da je za bihejvioralno oglašavanje potrebno imati “banku oglasa“, svakako više od jednog, ponekad i 10. To znači dodatne troškove proizvodnje. Ovakvo targetiranje je takodje 15-20% skuplje od običnog, pa su i medija troškovi veći, posebno što je ovde CPM i dalje preovladjujući model naplate.
Da li rezultati opravdavaju ulaganje?
Da, inače ovakvo oglašavanje ne bi bilo tako popularno. Prosečna stopa “klika“ na banere u UK je samo oko 0.05%, što je vrlo malo. Sa bihejvioralnim targetovanjem, kumulativna stopa može da se popne I do 0.5%, pa I više, što je deset puta više. Obzirom da su troškovi samo 20% viši, ROI je obično dobar (pozitivan). Kada se na to doda I “post-impression“ efekat (posetioci koji su videli baner ne kliknu na njega odmah, nego nekolko dana ili nedelja kasnije odu direktno na sajt – to znamo jer smo prepoznali cookie od banera), kao I efekat koji baneri imaju na “search“ finansijska formula može da bude još bolja.
3 komentara
Behavioural, contextual, kampanja, marketing, oglasi, targeting, uputstvo
Trendovi u online oglašavanju u Velikoj Britaniji
Analiza
Objavio: Lazar Džamić, 27. 12. 2010.
Internet oglasavanje u odnosu na ostale vidove oglasavanja u Britaniji u prošloj godini
Kontroverzno.
Mada potrošači provode najveći deo svog vremena na internetu, budžeti za medije i dalje, po mišljenju marketing ljudi ne prate to vreme. Medjutim, ovo je vrlo kontroverzna izjava, zato sto su, zvanično, najveći budžeti u digitalnim medijima, proporcionalnu veći i od televizije i od novina – da ne govorimo o radiju. Zbunjujući faktor je definicija televizije: gledanost je porasla, ali je čitav taj porast zbog toga što ljudi ovde gledaju TV na njihovim kompjuterima ili mobilnim telefonima, a sve manje u svojoj dnevnoj sobi. To je poznato kao fenomen ”3 ekrana” (3-screen TV): običan TV, na kompjuteru i na mobilnim platformama. Razlog za to su životni stilovi potrošača, koji veoma cene fleksibilnost, kao i veliki uspeh ”catch up” televizije: ako propustite nešto što volite u terminu kada je emitovano, uvek možete vrlo lako to nadoknaditi u narednih nedelju dana koristeći servis preko kompjutera. BBC-jev iPlayer je bio prvi takav servis, a sada ih ima nekoliko, sve vodeće TV mreže imaju svoje. To znači da je definicija ”prime time” televizije narušena, što se odslikava na cenu oglašavanja na TV-u i na budžete u principu.
PPC u odnosu na baner
A, pa tu nema konkurencije: već godinama PPC (ustvari, search kao celina: SEO i PPC) uzima najveći deo digitalnih budžeta, oko polovine. Ostatak je onda podeljen na ostale oblike digitalnog marketinga: baneri, email, games itd. Mada, posle izvesne krize kroz koju je prošao banner u prethodnih nekoliko godina, sada se investicija u kako se to ovde zove, ”online display advertising”, ponovo uvećava. Glavni razlog su novi kreativniji formati koji više ne liče na stare banere: InSkin, Unruly etc. Više su u pitanju načini za distribuciju sadržaja (content) nego tradicionalni baneri. Ipak, ovde je jedna od glavnih mera za investiranje u marketing takozvani ROI (return on investment) i tu je PPC (i SEO) i dalje ”zakon”, pošto omogućava ROI koji su i po nekoliko desetina puta veći od banera.
FB ugrožava ostale sajtove u kampanjama
Da, naravno. U okviru budžeta koji su se trošili na banere, veliki deo sada odlazi na Facebook. Postoje dva glavna razloga za to: prvo, FB je u Britaniji potpuno ”mainstream” medijski kanal (svi ga koriste, bez obzira na godine ili životni still); drugo, baneri na FB omogućavaju hiper-targetiranje, na mnogo sofisticiraniji način nego na tradicionalnim sajtovima – sve što se nalazi u informacijama u FB profilu je kriterijum za ciljane oglase. Kada se na to doda i činjenica da prosečan korisnik FB-a ima u proseku 130 prijatelja i da se ti prijatelji takodje mogu ciljati, onda je to marketing univerzum koji donosi zaradu. Ono što nije vrlo primamljiva strana FB oglasa je nedostatak kreativnih formata – FB oglasi su jako dosadni i bazirani na nekoliko vizuelnih šema koje je postavio FB sam; izreka koja se ovde jako koristi je da ”na Facebook-u relevantnost uvek ima primat u odnosu na kreativnost.”
Trendovi u oglašavanju
Nekoliko. Ako misliš na digitalno oglašavanje, onda je to pre svega targetovanje na bazi ponašanja potrošača (behavioural targeting), koje uključuje ne samo profilisanje publike po životnim stilovima, već i po tome šta rade na web strani, kakva im je ”istorija” online ponašanja, koju vrstu sadržaja koriste i koje su oglase videli u prošlosti (kao i način na koji su na njih reagovali). To se zove ”re-targeting”. Takodje, velika podela na kreativno oglašavanje (novi kreativni formati) i ono na bazi relevantnosti (malopre pomenuti FB). Mobile platforme postaju sve prisutnije, posebno kroz aplikacije (apps) koje se koriste kao sredstvo oglašavanja. Interesantan trend je doneo iPad, koji se sada smatra platformom koja će pomoći štampi i magazinima da probaju da povrate barem deo izgubljenih prihoda, jer magazini na iPad-u izgledaju sjajno i mogu da koriste neke prednosti digitalne tehnologije (na primer, filmovi ”ugradjeni” u magazin oglase). Najveći trend su, naravno, socijalni mediji jer oni drastično menjaju naćin na koji i firme i njihove agencije moraju da razmišljaju. Sve je veći pritisak da se napravi pomak od kampanja i umesto toga uvede način kreiranja marketinga koji je ”stalno uključen” (always on). Medjutim, i agencije i firme jednostavno nisu pravljene za to, pa je to sada velika debata. Takodje, priroda rizika je u ovakvim kampanjama takva na se niko ne oseća sigurnim; konačno, socijalni mediji još nemaju dokazani komercijalni model u marketing smislu, pa to komplikuje stvari.
Velika barijera za uspešan rad u socijalnim medijima je to da većina firmi nije integrisana dovoljno
- različita odeljenja rade nezavisno jedna od drugih, dok je za uspešan rad u socijalnim medijima neophodno raditi zajedno (na primer, PR i oglašavanje, zajedno sa potrošačkim servisom).
Internet advertajzing u odnosu na Internet PR
U socijalnim medijima se više ne zna šta je šta. Granice se polako pomeraju, pa se sada sve agencije bore za parče kolača u tom prostoru. Metju Frojd – unuk oca pshihoanalize i vlasnik jedne od uspešnijih PR agencija ovde – je jednom rekao da je ”oglas izjava, a reputacija je ocena”; do te mere su principi oglašavanja i PR-a pomešani u socijalnim medijima da PR agencije regrutuju kreativce iz oglasnih agencija, kao i obrnuto. U onim starim, tradicionalnim aspektima, razlike i dalje postoje, naravno.
Gerila na Internetu
Ceo internet je velika gerila. Viralni projekti – uglavnom filmovi – su i dalje u modi i oni najbolji i dalje imaju milione gledalaca. U odnosu na tradicionalni marketing, čitav internet je jedna velika gerila.
Engleski jezik u odnosu na ostale jezike na Internetu
Dominatan u profesionalnom smislu i u razvijenim zemljama. Inače, obzirom na brzo rastuće brojeve korisnika u Kini i Indiji, situacija na lokalnim tržištima je drugačija.
Internet mix u Britaniji
Kao što se vidi is svega prethodnog, marketing mix u zemljama kao što su Britanija i Amerika je potpuno drugačiji od onoga što je bilo uobičajeno čak i pre pet godina. Većina novca i marketing budžeta ide online, stalno se eksperimentiše sa novim kanalima i – naravno – socijalni medji sada sve to komplikuju.
Metrike u Britaniji
Sve.
Lista evaluacionih kriterijuma sadrži oko stotinak tradicionalnih elemenata. U mojoj agenciji, mi smo sortirali sve njih u tri nivoa: biznis metrics, marketing metrics i campaign metrics. Za svakog klijenta se svaki nivo definiše posebno, pošto nemaju sve firme iste ciljeve. Naravno, postoji i dosta preklapanja. Trenutno najvažnija oblast evaluacije je integrisanje metrika iz različitih digitalnih kanala i njihov medjusoban uticaj. Na primer, mi znamo da baneri ”hrane” PPC i SEO; dobar viral (ili čak i obična kampanja) povećavaju procenat konverzije posetilaca koji dolaze iz PPC-ja na ”landing” stranu u potrošače, i tako dalje… Ekonometrijsko modelovanje je jedan on najčešćih načina da se definiše doprinos različitih kanala ukupnom efektu.
5 komentara
kampanja, marketing, oglasi, posećenost, rast, UK
Oglasna ponuda – vodič za neupućene
Analiza,Howto
Objavio: Ivan Minić, 16. 11. 2010.
Čast izuzecima, ali većina nas bi volela da od sajta koji imaju zaradi neki dinar, euro, dolar ili bar isposluje neku kompenzaciju – majku uspešnog poslovanja u Srbiji. Šalu na stranu, svako ko se iole ozbiljno angažuje oko nekog komercijalnog web projekta želi da dodje do oglašivača, idealno – što ranije u toku razvoja projekta, jer to onda umanjuje potrebnu investiciju.
O čemu onda treba voditi računa u startu?
1. Isplanirajte oglasne pozicije, ne dozvolite da ih bude previše, a napravite da se u layout sajta dobro uklapaju. Dve pozicije u tzv. prvom ekranu sajta, jedna u dnu, i po nešto u sadržaju, ne više od toga.
2. Poštujte standarde kada su veličine u pitanju, klijent neće praviti nove kreative zato što nemate standardne pozicije… U 99% kampanja kreative dolaze za 728×90, 300×250, 160×600 i 468×60 bannere. Za interne potrebe možete napraviti i druge pozicije, ali ovo su one koje su primarne i na kojima treba da bude fokus.
3. Upoznajte svoje posetioce. Morate znati kakva vam je struktura posetilaca. Pre svega polna i starosna, a zatim i na osnovu lokacije. U zavisnosti od tipa sajta, potrebno je i poželjno imati i ostale informacije koje bi mogle biti relevantne klijentu – npr. ako je sajt o mobilnim telefonima – koliko procenata korisnika ima više od jednog telefona, koliko procenata koristi kog operatera, proizvođača, ako je sajt o automobilima – da li poseduju automobil, i ako da, kakav je (starost, kubikaža, proizvođač, pogonsko gorivo), i tako dalje. Upoznajte navike i potrebe svojih posetilaca. Neke od ovih podataka možete dobiti kroz bazu ako imate forum ili community, a ono što ne možete, dobijate tako što lepo, uljudno i nenapadno pitate ljude – ubacite ankete – dobićete sve što vam treba. Primer, pogledajte u dnu teksta.
4. Upoznajte konkurenciju. Idealan scenario je da svi naučimo na tuđim greškama, ali kako to obično nije slučaj, ovaj korak je tu više sa ciljem da saznate odnos snaga na tržištu i pokupite neke dobre ideje i primere i primenite ih kod sebe. Veoma je bitno da znate gde ste u odnosu na ostale. Hint -. koristite Snajper 
5. Kreirajte stranicu za marketing – koju ćete linkovati sa svake strane vašeg sajta, uz svaki banner napravite minimalni grafički element koji vodi tamo i slično. To je nešto što želite da ljudi lako nađu. Tu će osim osnovnih informacija biti i vaša oglasna ponuda, kontakt formular i download statistike.
6. Ciljajte – gde i koliko možete. Ako vam je sajt takav da postoji mogućnost da ciljate različite grupe ljudi, obavezno razradite tu priču jer svi oglašivači žele da pogode neku ciljnu grupu, i idealan scenario je da možete da im ponudite baš to. Primera radi, ako možete da servirate reklame i pratite posetu različitih starosnih struktura, ili ljudi različitih interesovanja (npr. sport, politika, automobili, računari…).
A gde je tu oglasna ponuda?
Da bismo je napravili moramo imati valjanu građu za osnovu jer oglasna ponuda je dobro upakovan paket informacija o vašem sajtu – da bi ga upakovali, morate prvo naći informacije.
Ok, i šta sada?
Sada demistifikujemo – dobru oglasnu ponudu može napisati svako. Pravila su jednostavna, a Office paket sasvim dovoljan, i verujem svima dostupan.
Naravno, one retke genijalne primere ne može napraviti svako, ali vama tako nešto i ne treba – vama treba korektan i pregledan način da se obratite klijentu – tako da on dobije sve što traži na jednom mestu.
Krenimo onda u pohod:
1. Napišite nekoliko rečenica o vašem sajtu. Potrudite se da budete konkretni i jasni – u ne više od 1000 karaktera recite sve što je potrebno o vašem projektu. Kada je nastao, šta od tema obrađuje, šta ga izdvaja od konkurencije (ne pominjući druge, naravno), i kakva je publika. Ovo poslednje napisaćete na osnovu statistika koje imate, uobličiti u jednu rečenicu dominantne stvari, a sve detaljnije ostaviti za kasnije.
2. Izvucite relevantne brojke koje vam idu u prilog. Ovo, naravno, zavisi od tipa sajta, ali ono što je opšte je broj posetilaca, broj otvorenih strana, procenat posetilaca iz Srbije, a u zavisnosti od tematike – koliko oblasti pokrivate, koliko ljudi je angažovano, koliko vesti (slika, intervjua, oglasa, testova) ima na sajtu, koliko se dodaje dnevno ili nedeljno i slično.
3. Struktura posetilaca kroz lepe grafikone. Iskoristite blagodeti koje donosi Office paket i sve suvoparne statistike koje imate predstavite jasnim lepim i preglednim grafikonima. Primarni fokus je na strukturu posetilaca po polu, godinama i lokaciji, a ispod toga ostavite mesta i za još neki podatak koji potencijalnom oglašivaču može biti interesantan.
4. Do sada su nam ukazali poverenje: Stavite zid logotipa klijenata koji su vam do sada ukazali poverenje, ako ih imate i smatrate da vam to može ići u prilog. Primera radi, ako klijent vidi da se neko od ozbiljne konkurencije oglašavao, veće su šanse da se odluči za vas.
5. Ponuda standardnih oglasa. U ovoj sekciji potrebno je da jasno navedete šta od oglasnog inventara imate, dozvoljeni tip oglasa, veličinu, dimenzije, format i cenu, kao i da jasno stavite do znanja gde se pomenuti oglasi na stranici nalaze – najlakše tako što ćete uhvatit screenshot ekrana i na njemu označiti. Malo kasnije ćemo objasniti i kako da formirate cene.
6. Ponuda kreativnih oglasa i vanstadnardno oglašavanje. Do skora ovo nije bilo naročito bitno, ali danas je praktično nezaobilazno – klijenti žele više od bannera, žele nešto novo – bilo da je to floater, roll down, peel off, branding, takeover ili nešto slično. Možda ne znate šta koji od ovih formata predstavlja, pa ću pokušati da objasnim.
- Floater je oglasni format gde se klijentova reklama prikaže plivajući iznad sadržaja samog sajta u trajanju od 15ak sekundi, jednom dnevno. Obično su dimenzije 300×300 a ponekad su ponude i za 500×500 varijantu.
- Roll down je oglasni format koji se nalazi na pozicijama standardnih bannera, ali se proširuje na 2.5 puta svoju visinu prelaskom miša preko njega.
- Peel off je oglasni format koji se nalazi u ćoškovima sajta i predstavlja “zavrnutu ivicu” koja se odmotava kada se primaknete mišem.
- Branding može ići u više oblika, od toga da se pojedini elementi sajta stilizuju (primer naslovne linije menija imaju u ćošku logo), do toga da se pozadina sajta u potpunosti zameni oglasom koji je klikabilan.
- Takeover predstavlja jedan od najinvazivnijih oblika oglašavanja gde posetilac prilikom posete sajtu biva “preuzet” na 10ak sekundi od strane reklame (koju naravno može da zatvori) koja se prikazuje preko celog ekrana.
7. Dobri primeri iz prošlosti. Klijenti žele da vide kako određena kampanja izgleda u akciji, zato dobre primere koje ste imali dokumentujte i uvedite u svoju oglasnu ponudu.
8. Kontakt informacije i uslovi saradnje. Poslednje, ali ne i najmanje važno… zapravo možda i najviše važno. Jasno navedite ko je kontakt osoba i dajte sve potrebne podatke (ime i prezime, mail, telefon). Navedite ako sarađujete sa nekom agencijom, navedite koji su agencijiski uslovi, koji su limiti na sajtu (npr. mora biti odgovarajuće za mlađe od 18), koji su posebni uslovi (npr. za političke organizacije cena zakupa je dvostruko veća.), i jasno navedite kakve pogodnosti imaju agencije. Zašto je ovo bitno? Pa ovo je Srbija, šanse da radite sa direktnim klijentima su jako male, a agencije moraju da dobiju popust da bi i same mogle poslovati jer obično ni one nisu “prva ruka”. Računajte da je korektno da agencijama date popust od 30% na celu oglasnu ponudu, a u slučaju da je neka od njih zaista mnogo učinila za vas i 40% je na mestu.
I to je to – gotova oglasna ponuda!
Ostaju nam samo još dva dodatka:
1. Kako formirati cene:
Cene formirate na osnovu ciljne grupe i osećaja. Ovo prvo nije problem, ali drugo treba izgraditi, zato je najbolje da pogledate sajtove sličnog profila i vidite kako su oni formirali svoje cene i prilagodite ih.
Za manje sajtove sa jasno ciljanom publikom cene formirate na osnovu cene prikaza, a ona je (u startu) recimo 0.15 RSD – to znači da ako vaš sajt ima 100 000 prikaza stranica, vi za najbolju poziciju možete tražiti 15 000 RSD.
Najbolje pozicije su one koje su u prvom ekranu, za njih za velike bannere važi cena 0.15 RSD po poseti.
Pozicije u dnu strane ili niže u meniju sa strane imaju i nižu cenu, u zavisnosti od atraktivnosti 50-70% pune cene najboljih pozicija.
Floater banneri imaju cenu obično 2.5 puta višu od najbolje pozicije, peel off takođe, dok brandiranje zavisi, ali ide i do 6 puta, a takeover do 8 puta pune cene. Naravno ovakve kampanje retko traju duži period, pa zato treba cene prilagoditi, a one variraju i od tipa sajta i od želje klijenta – ovakve stvari najbolje dogovarajte sa agencijama direktno.
U slučaju izuzetno velikog broja poseta, cene se odredjuju na drugi način, a cena po prikazu koja se uzima je nekoliko puta niža.
2. Koga kontaktirati od agencija za saradnju:
1. Httpool – office@httpool.rs
2. Fastbridge – office@fastbridge.rs
3. Direct Media – office@directmedia.rs
4. Communis – info@communis.rs
5. Huge Media – office@hugemedia.rs
6. Strawberry Interactive – office@strawberry-interactive.com
A vremenom ćete i sami doći do drugih…
I još jedna napomena za najbolje đake koji su pažljivo pročitali sve … Nemojte da lažete u ponudama. Nikad. Problem koji sebi možete da napravite mnogostruko je veći od eventualne privremene dobiti.
Par primera iz prakse, kada su dobro urađene ponude u pitanju:
1. Naslovi.net – Preuzmite
2. Sportal.rs – Preuzmite
3. Lepotaizdravlje.rs – Preuzmite
4. Tračara.com – Preuzmite
5. Burek.com – Preuzmite (besramna samopromocija)
6. ConQUIZtaror.rs – Preuzmite (besramna samopromocija)
… i da ne nabrajam daje, sasvim je dovoljno da steknete pravu sliku 