Snajper blog |

Kako zaraditi sajtom. Ali stvarno.

Howto

Objavio: Ivan Minić, 07. 12. 2010.

Postoje dva jednostavna pravila uspeha koja se mogu primeniti u praktično svakoj situaciji. Mnogi su citat koji ih pominje već pročitali na nekom od mojih profila po netu, ali ko nije, postaviću ga i ovde:

“You have to learn the rules of the game. And then you have to play better than anyone else.” ~ Albert Einstein

Krajnje jednostavno a opet začuđujuće efikasno, zar ne?

Naš košarkaški selektor Dušan Ivković (naviknite se na sportska poređenja u mojim tekstovima),  takođe je svojevremeno rekao da nema ništa lakše nego biti prvak sveta – samo treba pobediti redom sve protivnike, i posao završen. Ne treba zaboraviti ni to da je Dudin ujak Nikola Tesla. Verujem da takva “žica” ipak donekle olakšava posao…

Inače, inspiracija za ovaj tekst je relativno matora, a sveže podgrejana tema sa DPT – Hteo bih uloziti od 5 do 6 hiljada evra za neki sajt!

Postoji fama da je internet nešto kao slot mašina na kojoj svi uvek dobijaju. Ubaciš dinar, dobiješ dva i tako u krug. Taj utisak, posledica je, verujem toga što je poslednja decenija u svetu donela veliki zaokret u tome kako se definiše uticaj i kako se dolazi do novca, .com bubble i gomila milionera i milijardera koji su, kako sami kažu, počeli iz garaže a stigli do krova sveta.

Verujem da smo svi primetili da Srbija nije Amerika… Postoje realne šanse da nikada neće biti, i da ovde nikada uslovi neće biti kao tamo. Nije ni nigde drugo u svetu, a i do tih ostalih mesta imamo još mnogo da veslamo. Mislim, realno, ljudi… da napravite sajt i neko dođe i da vam 170 miliona dolara da “dalje razvijate priču”, da li bi stvarno uložili u posao ili bi lepo pobegli u neku lepu egzotičnu zemlju koja ne izručuje (preporuka – Maldivi)?

Elem, šta su zaključci iz pomenute teme sa DPT? Zaključak je da je čovek na kraju kupio auto od 5000 Eura i da je sada srećan.

Ali to nema nikave veze sa sajtom… Pa možda i ima, možda je auto našao preko nekog sajta, ali stoji to da je od web biznisa odustao jer mu je predočena realnost.

Istok je još na početku diskusije ponudio čoveku da ga bez ikakve nadoknade obuči kako da za šest meseci uz 5-6 sati rada dnevno dođe do sajta koji donosi 300 EUR mesečno, pod uslovom da ovaj o tome redovno piše na blogu, o tome šta radi i kako se situacija razvija. Čovek nije prihvatio, sumnjičav da je u pitanju prevara… Tu valja pomenuti i još jedan citat:

“Ova zemlja ne napreduje jer ovde svako misli da onaj drugi hoće da ga prevari.” ~ Zoran Đinđić

Lepo rečeno, a bogami i tačno donekle. Od nekle je narod u pravu. Generalno, narod je uvek u pravu. Svojevremeno je u svom već legendarnom kabareu Lane Gutović rekao da je najbolja politička parola tj. teza za prikupljanje simpatija – “Zna narod!”, a od ranije nam je poznato i to da je pamet je najbolje raspoređena stvar na svetu – svako je ima tačno toliko – koliko mu treba.

“Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suvise skupo placena jednim razocarenjem, ma kako tesko ono bilo.” ~ Ivo Andrić

Ok, ali čemu ovoliki uvod, ništa još konkretno nisam rekao? Sprovodim sistem eliminacije – koga mrzi da čita, očigledno je zalutao

Ali hajmo sada malo o konkretnijim stvarima…

Biznis iz garaže

Kolač u tiganju? Nemoguće! Ispade da samo po garažama ljudi prave milione, ali neka bude.

Jedan od problema velike većine ovih priča je što na kraju budu kao priča sa dečakom koji je prodavao limunadu i zaradio milione. Nije baš uvek pokojna tetka ostavila milione, možda ih je dao neko drugi, ali u većini slučajeva nije ni samo garaža.

Realniji scenario koji se može primeniti u gotovo svim slučajevima je taj da su jako stručni ljudi koji su radili na jako odgovornim poslovima u velikim firmama iskoristili znanja i resurse tih firmi, da bi u slobodno, a nekad i radno vreme, nešto sklepali u privatnoj režiji… Koristeći znanje, resurse, uslove ili na neki drugi način, dozvoljeno ili nedozvoljeno parazitirajući. Postoje i oni drugi slučajevi, gde priča nije takva već je zaista genijalnost učinila svoje, ali je činjenica da neko ko je rođen kao genije nije dovoljna, taj neko mora da ima i bar donekle odgovarajuće uslove za rad da bi mogao da procveta.

Te uslove mora da nađe, zasluži ili kupi.

Koji su to preduslovi da vaš sajt uspe?

1. Morate da poznajete tržište – I inače jedna od osnovnih kada želite uspeh u bilo kom polju – Know your enemy. Morate znati ko je u kakvoj poziciji, šta se traži, šta se nudi, gde ima prostora, gde ima novca.

2. Morate da poznajete ljude – Danas je to dosta lakše nego nekada, tu je DPT, OpenCoffee, Krokodili, kao i nezaobilazni BizBuzz i Etrgovina. Tu ćete naći ljude sa kojima ćete direktno raditi na svom projektu, sa kojima ćete sarađivati u raznim od oblasti poslovanja, ljudi kojima ćete moći da se obratite za savet, ljudi koje ćete možda angažovati ili sa kojima ćete u nekom projektu udružiti.

3. Morate da poznajete tehnologiju – Ovo uzmite sa rezervom. Vaše je da znate osnove koje će vam omogućiti da bar one proste stvari rešite sami, a stvar je vašeg planiranja da li ćete sami raditi razvoj, da li će osoba zadužena za to biti integralni deo tima, da li će u pitanju biti spoljni saradnik stalno angažovan, ili neko ko će odraditi posao u startu a nakon toga će sve biti na vama. Ipak, imajte u vidu da neko mora poznavati tehnologiju i mogućnosti koje ona donosi, kao i pratiti njen razvoj i prilagođavati pozitivne prakse vašem projektu.

4. Morate da imate realna očekivanja i realne ciljeve –  Ovo proizilazi kao posledica prve stavke, ali često ljudi to zaborave. Ako poznajete tržište, jasno vam je da je situacija još uvek prilično rigidna i da novi projekti ne budu primećeni odmah i da ne mogu da očekuju odmah prihod. Period od 6 do 12 meseci od početka je nešto kada ćete videti da li to što radite – radite kako treba, jer tada je trenutak kada će prvi novac krenuti da dolazi. Dok se ustali, proćiće još vremena, ali je svakako lakše i kada kaplje ponekad i po malo, nego kada radite stalno “u leru”.

5. Morate biti uporni, uprkos svemu –  Nema garancija, ništa nije sigurno i ništa nije zapisano u kamenu. Desiće se razne okolnosti, možda van planova, možda će naići loš period, možda se neće sve kockice uvek poklopiti onako kako želite ili kada želite. Ne odustajte!

6. Budite spremni da zaista mnogo uložite – Ne mislim na novac, ulaganja mogu biti na mnogo načina. Jedan je novac, drugi je znanje, treći je vreme i sl. Obzirom da većina ljudi novac nema, tj nema ga dovoljno da može da ga uloži na pravi način, ili prosto nema ga dovoljno da može rizikovati, u većini slučajeva pričamo o vremenu. Jedna teorija u koju verujem kaže sledeće – Vaše vreme vredi tačno onoliko koliko je neko spreman da ga plati. U mnogim slučajevima, koliko god to možda nepravedno ili tužno bilo, nečije vreme niko nije spreman da plati, analogno, ono ne vredi praktično ništa. Vreme je da to promenimo, ali dokle god je tako, vi ste ti koji moraju biti spremni da ga ulože u onoj meri u koliko je potrebno. Zašto? Zato što postoje realne šanse da ne postoji ništa pametnije što sa tim vremenom možete uraditi.

Ok, to su bili oni osnovni preduslovi. Sada idemo na drugi deo priče:

Rodilo se, valja ga ljuljati.

1. Ideja je rođena – Lepa stvar? Čini mi se da je u nekom od TED talkova bilo priče da (ako se ne varam) samo jedna od 7 miliona ideja prođe ceo put do krajnje realizacije. Dakle, ideje su lepe, ali nisu kraj priče.

2. Sajt je spreman, sadržaj je tu, ali… –  Nešto smo zaboravili? Pa treba neko i da gleda (čita) taj sadržaj. U prvo vreme, možete zaboraviti na pretraživače kao izvor posete, ali ih sa druge strane nikako ne smete zaboraviti, zato pročitajte ovaj tekst. Vodite računa da to što pišete bude zaista ono što interesuje one ljude koje želite da privučete – poseta je lepa stvar, ali prava poseta, prave ciljne grupe su ono što zaista ima vrednost – to pominjem i u vodiču za pravljenje oglasne ponude. Iskoristite mogućnosti koje vam donosi Facebook, napravite tekstove koji će se viralno širiti, informišite se o tome – to će vam omogućiti da se brže i lakše razglasi da sajt postoji, a to će opet za posledicu imati to da ga klijenti i agencije ranije primete, što je jako važno. Budite spremni i da uložite neki, makar i minimalni novac u startnu kampanju, ili ako imate “društveni kapital” na društvenim mrežama, iskoristite to što imate da zaletite priču, zamolite prijatelje za pomoć i slično.

3. Nema prekidanja, odustajanja, zapostavljanja … – Ako ste počeli, ako ste sebi odredili tempo, pridržavajte se toga. Jedna od stvari koje WordPress donosi je i time stampovanje poruka, tj. automatsko setovanje da se poruke objave u nekom trenutku u budućnosti. Ako niste sigurni da možete ispoštovati predviđeni tempo, napravite sebi zalihu za crne dane. Štedi se onda kada se ima a ne onda kada se nema.

4.  Sreća je koeficijent, nije deal breaker. – Šta ovo znači? Znači da vaš projekat vredi x Eura, a koliko će stvarno doneti zavisi od sreće. Ona nije faktor koji može da crno promeni u belo, ali jeste faktor koji može uvećati nešto što već postoji nekoliko ili mnogo puta. Dakle, od toga koliko imate sreće zavisi da li ćete imati x Eura, ili y puta x Eura. Na tu sreću možete i uticati nekim dobrim ili lošim odlukama, ali generalno ako radite pravu stvar, novac će doći. Samo nemojte biti alavi i brzopleti.

5. Od starijeg komšije učite, ne zavirujte mu u lonac. – Najgora stvar koja postoji je kada neko tek počinje krene da priča kako njegova (buduća) konkurencija ima ovo ili ono, kako je njima lako, kako zarađuju veliki novac, ne rade ništa, kako bi on to bolje i sl. Faktor vreme se u potpunosti ignoriše … Kada je Infostud počeo praviti ozbiljne novce – svi su hteli deo kolača, ali nikom nije palo na pamet da Brana, Bane, Stefan i ostali od 2000. godine predano rade na tom projektu. Kada se gledaju prihodi, generalno niko ne razmišlja o tome da je to danas posledica rada od 2002. (Burek), 2003. (Naslovi, MobilniSvet), 2004. (Putovanja.info), i da ne nabrajam dalje. Pričamo o godinama i godinama rada. Rada koji nije uvek bio cenjen, rada koji vrlo često nije bio ni prijatan, ali rada koji je morao da se uradi da bi se napravio sledeći korak. Dakle, učite na greškama, primenjujte (ne kopirajte!) pozitivne primere i ideje, ali nikada nemojte gledati na tuđi rad kao da je bezvredan, jer da ste bili spremni tada, i da ste imali energije i bili spremni da je uložite tada, mogli ste vi biti na njihovim mestima – a niste!

5 komentara

sajt, start up, zarada

10 dodatnih poslova posle objavljivanja teksta

Howto

Objavio: Ivan Ćosić, 28. 11. 2010.

Mnogi pričaju o sadržaju. Jeste, svi će vam reći da je sadržaj ta bitna sitnica koja razdvaja dobar od lošeg sajta. Međutim, kada završite tekst koji ste napisali za svoj blog ili sajt, tu se posao ne završava. Pritisak na „publish“ dugme nije po prinicipu „ispali i zaboravi“. Može da bude, ali time umanjujete vrednost onoga što ste napisali. Pravi posao tek počinje. Ako želite da oko svog sadržaja izgradite zajednicu čitalaca koji će se stalno vraćati i čitati ono što pišete, evo liste 10 stvari koje biste morali da (u)radite nakon objavljivanja svakog teksta. Ova lista je lično viđenje šta treba raditi, nije finalna, i slobodno je dopunite sa svojim predlozima. Možda se malo više odnosi na blogove ali možete je primeniti i na bilo koji drugi vid sadržaja.

Provera teksta (Proof-reading)

Ništa ne odbija čitaoca kao tekst koji u sebi sadrži pravopisne ili gramatičke greške. Takođe, mnogi od nas imaju zbrku u glavi pa počnu rečenicu na jedan način, a završe je na potpuno drugačiji. Dok pišete tekst, pustite da vaše misli teku, prenosite ih na tastaturu onako kako vam dolaze i prolaze u glavi. Kada završite tekst, onda ide čitanje kroz taj isti tekst nekoliko puta. Ne bi bilo loše da na svom blogu dodelite editor funkciju nekim prijateljima za koje znate da žele da pomognu, ili onima za koje znate da uvek prvi čitaju vaše tekstove da mogu odmah da izmene neku grešku na koju nalete, jer iskreno, teško da je svaki tekst savršen. Najbolja opcija je da imate nekoga ko živi sa vama ko može da pogleda tekst, jer se često dešava da kada čitamo svoj tekst, podrazumevamo da smo napisali neke stvari i ne vidimo greške u njemu. Ja svoju dragu često maltretiram da to radi, osim kada tekst dovršavam kasno u toku noći.

Provera formatiranja i izgleda

Kada objavite tekst, ili pre, ako koristite Preview funkciju, trebalo bi da proverite i kako tekst izgleda na ekranu, završen, ne u editoru već na samom blogu. Da li su vam pasusi preveliki? Da li imate previše pasusa? Da li uopšte imate pasuse? Da li ste negde ostavili paragraf viška i slično. Treba proveriti i da li se tekst lako čita, sekcije treba odvojiti podnaslovima, koje treba iskoristiti kroz SEO taktike: npr – postaviti u podnaslove koji su u header tagovima neke ključne reči za koje biste želeli da se vaš tekst pojavi na Google pretrazi. Proverite i sve linkove. Po nekom nepisanom pravilu, linkove ka stranicama van vašeg sajta postavite da se otvaraju u novom prozoru, za linkove unutar vašeg sajta sami odlučite. Lično preferiram da u prvih dve trećine teksta linkove koji su na mom sajtu podesim da se otvaraju u novom prozoru (za kasnije čitanje), a linkove koji su pred kraj teksta da se otvaraju u istom prozoru (da vodim čitaoce kroz sajt).

Da li ste tvitnuli o svom novom tekstu?

Odmah po objavljivanju teksta, tvitnite o njemu. Pre ovoga bi trebalo da odlučite da li je pravo vreme da objavite tekst. Često se desi da ljudi pišu tekstove do kasno u noć, i srećni, završe, objave i onda odu na spavanje. Time se gubi dragocen saobraćaj. Analizirajte kada vaši čitaoci najviše čitaju, malo pre tog vremena koje ste definisali objavite tekst i odmah tvitnite o njemu. Ovde dolazimo i do pitanja koliko puta tvitnuti o tekstu. Kako ne bi smarali, najbolja varijanta je dva puta u prvom danu, i možda jednom pre sledećeg teksta, da podsetite. Ako je tekst jako bitan, možda možete sebi dozvoliti i više od toga, ali ako je bitan, imaće već sam po sebi više tvitova od ostalih ljudi koji vas prate, koji su pročitali tekst.

Da li ste podelili post sa prijateljima na Facebook-u?

Facebook je, voleli ga mi ili ne, ipak platforma na kojoj ljudi provode najviše vremena. Ako blog nije ličan tipa vaseime.com ili ste vi sami po sebi brend, najbolje je da sami napravite stranicu za svoj blog na Facebook-u. Povežite RSS feed svog sajta sa FB stranicom (postoji mnogo aplikacija koje će vam to dozvoliti) i onda će svaki novi tekst koji objavite biti automatski objavljen na stranici, samim tim i na zidovima ljudi koji su fanovi vaše FB stranice.

Sada znači imamo dva mesta za objavljivanje. FB stranicu vašeg bloga i vaš profil. FB stranica će automatski postaviti vaš novi tekst, a vi to treba ručno da uradite. Mali hint: Nikada u isto vreme. Uzmimo da tek počinjete, što znači da su obično prvi fanovi istovremeno i vaši prijatelji, ako postavite u isto vreme na dva mesta gubite mogućnost da se u dva različita trenutka pojavite na njihovim wall-ovima. Razdvajanjem ova dva vremena dobijate veći saobraćaj. Opet dolazi analiza u fokus, proverite saobraćaj, koje je drugo vreme kada se vaš blog najviše čita i tada objavite na svom zidu.

Zapamtite da što je više komentara i „lajkova“ na FB linku, to je veća verovatnoća da se tekst pojavi u spisku relevantnih događaja kada neko i kasnije svrati na Facebook.

Da li ste podelili svoj link kroz ostale komunikatore?

Ako ste aktivni na MSN-u, gTalk-u, buzz-u i imate svoje prijatelje na listama, obavezno podelite sa njima promenom svog statusa.

Da li ste postavili svoj tekst na ostale društvene platforme?

Za blogove sa domaćeg govornog područja ovo nije toliko relevantno, ali je dobro imati više spoljnih linkova prvenstveno zbog pretraživača kasnije. Digg, Reddit, StumbleUpon, Delicious, napomenimo samo neke, su servisi koji omogućavaju da “bookmarkujete” i delite linkove između vas i ljudi koji vas prate. Čak i ako ne ostvarujete veliki saobraćaj putem ovih servisa, nije višak. Pre nekog vremena sam pronašao plugin koji se zove Sharebar, odabrao sam Facebook, Twitter, Buzz i Digg – i to je praktično moja tasklista kada završim svaki tekst, podelim ga sa svima i to je to. Bilo koji drugi plugin ovog tipa može poslužiti, prvo vama, a uvek je dobro olakšati posetiocima da podele vaš tekst sa prijateljima.

…nešto kasnije

Da li ste odgovorili na komentare?

Čitaoci vole kada ljudi koji su pisali tekst komuniciraju sa njima. Angažovani blog autori se stvarno trude da zadrže svoju zajednicu i da im odgovore na sva pitanja. Mene je fascinirao primer na Site Sketch 101 blogu gde je autor odgovorio na gotovo svako pitanje. Taj tekst je do sada imao preko 850 komentara (nešto manje od polovine su njegovi odgovori, ali bez obzira), objavljen je 18. januara ove godine, a diskusija teče do današnjeg dana. Rezultat? Zadovoljni posetioci i na prvoj stranici Google-a je za kombinaciju wordpress plugins 2010, šta više reći. Ako želite angažovanu zajednicu čitalaca, ohrabrite komentarisanje i trudite se da komunicirate sa svojim čitaocima.

Da li ste zahvalili na retvitu vašeg linka?

Ovo je dobra praksa, mada ponekad zna i da smara. Treba pronaći balans. Ako je vaš tekst jako bitan, i vaši pratioci su preneli vaš tekst, dobro je zahvaliti se. Ako pišete češće i stalno se zahvaljujete, onda to može da smori ostale koji vas čitaju. Ponekad, može se reći da prazno hvala ne znači ništa. Postoje i mnogi drugi načini da se zahvalite. Pratite šta rade ljudi koji retvituju vaš tekst, pa umesto zahvaljivanja, uzvratite dobro delo. Linkujte neki njihov tekst, ili preporučite neki njihov tekst, ako neko zatraži neku informaciju. Sve se računa. Ali u svakom slučaju preporučujem da na posebnu listu dodajete ljude koji prenose vaše informacije i da se više uključujete u komunikaciju koju oni pokreću. Izbegavajte da se samo zahvaljujete ljudima koji prenose vaše informacije, a da u realnosti ne marite za ono što oni rade.

Da li ste komentarisali na blogovima drugih ljudi?

Danas sve više blogova koristi dodatak (CommentLuv ili sličan) koji omogućava da se posle vašeg komentara na drugom blogu, dinamički prikaže link na poslednji tekst koji ste vi objavili. I bez toga, svaki blog ima mogućnost da vaše ime linkuje ka vašem blogu. To je čest način da ljude usmerite ka vašem sajtu, jer gle čuda, baš je tamo novi tekst. Mnogi ljudi, na primer, osuđuju „lizanje“ (verzija poltronisanja) kao čestu pojavu na domaćem webu, a kod komentara je najprisutnija. U prevodu: Izbegavajte da komentarišete „super tekst“, „svaka čast“ i slično, ako nemate ništa pametnije da kažete. Recimo da je ponekad i to dovoljno desi se da ostanete bez reči, da vam se sviđa tekst, i da nemate ništa da dodate, često sam i ja to isto pisao na nekim blogovima, ali ako vaši komentari na 20 blogova imaju samo „super post“ ili „svaka čast“ onda je evidentno da to radite samo u cilju sopstvene koristi. Ako nemate ništa pametno da kažete, onda i nemojte. Ovo bi moglo da se primeni i na tviter. Nemojte retvitovati nešto što niste pročitali. Najgore je kad vidiš ljude koji retvituju nečiji blog post minut pošto je neko postavio link, a blog post ima oko hiljadu reči i nema šanse da ga je neko pročitao za minut-dva.

nekoliko dana kasnije…

Finalna provera i analiza

Kao što samo postavljanje novog teksta nije „ispali i zaboravi“ tako ne treba da završite sve kroz one stavke gore. Arhiviranje i analiza teksta je poseban deo posla. Ovde spada dosta toga. Bilo bi dobro da proverite ko je sve podelio vaš link na Facebook-u od vaših prijatelja, ko je sve retvitovao vaš link, koliku posetu ste imali na novom tekstu, odakle je ko došao i slično.  Pratite vreme kada najviše ljudi čitaju vaš tekst pa onda ili unapredite ili proširite to vreme. Pazite da li ste u tekst uneli neke vremenski osetljive podatke. Počeo sam da vodim poseban kalendar sa obavezama oko bloga, jer sam relativno skoro provalio da na blogu piše da ću u novembru učestovati na BlogOpen-u i na biZbuZZ-u. Oba događaja su prošla. Ako unesete neku informaciju koja je osetljiva po vremenu, trudite se da zabeležite sebi obavezu da se posle vratite i da je promenite. Sami blog unosi neće toliko patiti zbog ovoga (obično se svaki tretira kao dnevnik i ima datum kada je objavljen) ali neke posebne stranice ili blog unosi koji su za sva vremena hoće.

Često mi svraćaju ljudi koji kažu – „super ti je blog, hajde da mi napraviš to isto!“ Blog je nešto što se stalno razvija i unapređuje. Pojavljuju se novi dodaci, na nekim blogovima primetite da neke stvari rade drugačije, ili primetite dodatak koji ima neku funkcionalnost koju vi nemate. Stalni rad na razvoju svoje platforme za komunikaciju je prava stvar i ako želite da vaš blog živi, morate stalno da ga održavate i unapređujete. Počnite sa malim stvarima. Ništa nije izgrađeno u jednom danu i ne treba korisnike zatrpati sa svim funkcionalnostima od samog početka. Samo strpljivo…

Ovaj tekst je nastao kao moja zahvalnost što je Snajper uveo segment Snajper – rang lista blogova jer je uvideo potrebu da na jednom mestu objedini najposećenije blogove na domaćoj sceni i nadam se da će mnogima od vas pomoći da unapredite svoj. Da li smo nešto izostavili? Šta od ovoga praktikujete, šta niste, a hoćete posle čitanja ovog teksta?

3 komentara

blog, pisanje, razvoj, uputstvo

Moj prvi milion – i zašto vi trebate da se trudite

Case

Objavio: Ivan Minić, 22. 11. 2010.

U ovom trenutku mogu vam dati tačno 964381 razloga zašto bi trebalo da se trudite oko svojih web projekata. Zapravo 964382, ali to ne menja ništa bitno… Ili menja? Jedan gore – dole? Nije tako.

U vreme kada sam počeo Burek internet u Srbiji je bio sokak sa par kuća, bez ikakvih naznaka da će jednog dana postati ozbiljan, profitabilan i opšte prihvaćen medij. Ljudi su ti koji su napravili taj korak, tu razliku. Ljudi koje nije mrzelo, ljudi koji su radili dan i noć, ljudi koji su dali najbolje od sebe. Dok sam razmišljao, protrčaše trojica, ni video ih nisam - 964386.

Nedavno sam pričao sa kolegom o tome kako ne postoji objedinjena istorija srpskog Interneta… Zapravo, retko je uopšte moguće pročitati nešto o vremenu kada se nas nekoliko dinosaurusa šetalo, tada prilično skučenim, “prostranstvom” poznatim kao .yu.

Zašto je to tužno? Gde pobeže još jedan… 964388. Elem, zašto je to tužno?

Zato što svaka revolucija, a Internet je u svetu, pa i Srbiji napravio i više od toga, jede svoju decu… Zato što samo najjači opstaju i zato što treba da se zna. Treba da se zna za sve one ljude koji su gurali zid koji je stajao nepomično. Koji su se trudili godinama, ali nisu dočekali pad zida, nisu dočekali upliv novca, liberalizaciju tržišta, nisu dočekali ulazak u mainstream vode…

Zašto nisu? A tu je i 964389. razlog.

Zato što nismo svi od istog materijala, ne mogu svi da guraju ideju samo zato što veruju u nju. Ljudi žele pozitivnu povratnu informaciju, žele pomak, žele nešto konkretno. E zato mnogo ljudi danas ni ne znaju neke od legendi ovdašnjih prostora, ljude koji su mnoge od nas koji još ne odustajemo pomerili, usmerili, pomogli nam. Danas su stvari mnogo lakše, danas su stvari opipljive i realne, ali ipak jedna suštinska stvar se ne menja… 964390. razlog je sa nama, pozdravite ga.  Da su neki od njih, samo malo još izdržali, danas bi srpski Internet a i njihovi životi bili bitno drugačiji.

I zato ne odustajte…

Često kažem da je stvar na koju sam najponosniji u životu to što je moj rad nekima od ovih, sada već, 964395 ljudi život učinio boljim. Doneo im neki novi, dodatni kvalitet, koji bez toga ne bi imali.

Ono što je mene održalo je splet nekoliko okolnosti među kojima bih ove izdvojio:

1. Uporan sam kao mazga.

2. Ne prihvatam neuspeh kao opciju. (Omiljeni citat:  I don’t play against a particular team. I play against the idea of losing. ~ Éric Cantona)

3. Ne očekujem čuda, verujem u ideju da novac kao ultimativno merilo uspeha dolazi uvek kao posledica dobrog rada (ne cilj – posledica!)

4. Ulažem celog sebe i ništa ne prepuštam slučaju.

I dan danas, korisnici znaju da ću naći vremena, načina i volje da pomognem ma kakav mi bio dan, i ma koliko obaveza imao. Znaće da glavni admin nije samo lice i ime koje se provlači u hvalospevima već neko ko će ako treba prvi da zasuče rukave i siđe u kanal ako je to potrebno.

To je izgradilo odnos, do je dovelo sve ljude, to je više hiljada ljudi “nateralo” da nesebično pomažu.

Ok, ovo je community, ali poenta je tu… Najbolja i najefikasnija motivacija je kroz lični primer. Za to imam 964415 dokaza.

Pre nekoliko godina TED.com je počeo objavljivati predavanja na internetu. Mogu reći da je to jedan od najvažnijih trenutaka u mom životu. Toliko ideja, kreativnosti i pozitivne energije na jednom mestu prosto oduzima dah. Ti govori daju veliku moć, ali se moraju primenjivati na pravi način. Nova škola mišljenja aktuelna poslednjih godina kaže da zbog nekoliko pozitivnih primera svi moraju da odustanu od poslova koje rade, ako ih ne vole, i posvete se onome u čemu mogu biti najbolji i da će sigurno biti srećni. Koncept je savršen. Komunizam je takođe savršen, u teoriji… Pa stvarno, ideja “radi koliko možeš, a uzmi koliko ti treba” je super, samo ne funkcioniše sa ljudima… Ona uzima za pretpostavku da ljudi nisu pohlepni i alavi, a jesu, takođe preskače jednu bitnu stvar, a to je da ljudi nisu apriori vredni, već da ogromna većina radi samo ono što mora, onoliko koliko mora. Tako isto i ideologija o kojoj sam pre govorio podrazumeva da će čovek radeći ono što voli biti srećan, ali to stavlja u apstraktni sistem gde će se novac za život (a život je skup) stvoriti sam od sebe… U prošlom tekstu sam rekao da je jedna od najvažnijih stvari da znate gde ste i ko ste, i sada ću to ponoviti. Budite sa obe noge na zemlji, znajte svoje mogućnosti i domete i radite na tome da ih unapredite. Budimo realni, tražimo nemoguće – parola nad parolama. Tražite! Želite! Ali ne očekujte! Budite zadovoljni napretkom. Svakim pa i malim napretkom jer zaista i put od 1000 milja počinje jednim korakom. Razgraničite motivaciju i očekivanja, čitajte dobre knjige jer će vam dati dobre ideje, gledajte dobre klipove jer će vam dati dobre ideje, ali ne očekujte da će se nečija bajka i vama desiti. Jedan od poslednjih redaka u ovom postu pišem, a 964419. razlog je upravo kročio na sajt.

Od vremena kada je ceo srpski Internet bio samo sokačke, došli smo za samo osam godina do toga da je jedan jedini projekat došao do toga da u decembru ili januaru doživi svog milionitog člana.

Milion iz naslova ima još simbolike, naime, prošli mesec je bio prvi u istoriji kada je Burek imao mesečni reach po Google Analytics (absolute unique visitors) veći od 1.000.000 ljudi (i preko 2.000.000 poseta).

Pozdrav za ekipu zaboravljenih – za Mc Krackena, mungosa, MrVu i mnoge druge koje neću pomenuti ne bih li bar pokušao da nateram inat da proradi, da se jave i reaktiviraju…

Za to smo se borili drugovi pioniri!

8 komentara

rast, razvoj, zajednica, zarada

Oglasna ponuda – vodič za neupućene

Analiza,Howto

Objavio: Ivan Minić, 16. 11. 2010.

Čast izuzecima, ali većina nas bi volela da od sajta koji imaju zaradi neki dinar, euro, dolar ili bar isposluje neku kompenzaciju – majku uspešnog poslovanja u Srbiji. Šalu na stranu, svako ko se iole ozbiljno angažuje oko nekog komercijalnog web projekta želi da dodje do oglašivača, idealno – što ranije u toku razvoja projekta, jer to onda umanjuje potrebnu investiciju.

O čemu onda treba voditi računa u startu?

1. Isplanirajte oglasne pozicije, ne dozvolite da ih bude previše, a napravite da se u layout sajta dobro uklapaju. Dve pozicije u tzv. prvom ekranu sajta, jedna u dnu, i po nešto u sadržaju, ne više od toga.

2. Poštujte standarde kada su veličine u pitanju, klijent neće praviti nove kreative zato što nemate standardne pozicije… U 99% kampanja kreative dolaze za 728×90, 300×250, 160×600 i 468×60 bannere. Za interne potrebe možete napraviti i druge pozicije, ali ovo su one koje su primarne i na kojima treba da bude fokus.

3. Upoznajte svoje posetioce. Morate znati kakva vam je struktura posetilaca. Pre svega polna i starosna, a zatim i na osnovu lokacije. U zavisnosti od tipa sajta, potrebno je i poželjno imati i ostale informacije koje bi mogle biti relevantne klijentu – npr. ako je sajt o mobilnim telefonima – koliko procenata korisnika ima više od jednog telefona, koliko procenata koristi kog operatera, proizvođača, ako je sajt o automobilima – da li poseduju automobil, i ako da, kakav je (starost, kubikaža, proizvođač, pogonsko gorivo), i tako dalje. Upoznajte navike i potrebe svojih posetilaca. Neke od ovih podataka možete dobiti kroz bazu ako imate forum ili community, a ono što ne možete, dobijate tako što lepo, uljudno i nenapadno pitate ljude – ubacite ankete – dobićete sve što vam treba. Primer, pogledajte u dnu teksta.

4. Upoznajte konkurenciju. Idealan scenario je da svi naučimo na tuđim greškama, ali kako to obično nije slučaj, ovaj korak je tu više sa ciljem da saznate odnos snaga na tržištu i pokupite neke dobre ideje i primere i primenite ih kod sebe. Veoma je bitno da znate gde ste u odnosu na ostale. Hint -. koristite Snajper

5. Kreirajte stranicu za marketing – koju ćete linkovati sa svake strane vašeg sajta, uz svaki banner napravite minimalni grafički element koji vodi tamo i slično. To je nešto što želite da ljudi lako nađu. Tu će osim osnovnih informacija biti i vaša oglasna ponuda, kontakt formular i download statistike.

6. Ciljajte – gde i koliko možete.  Ako vam je sajt takav da postoji mogućnost da ciljate različite grupe ljudi, obavezno razradite tu priču jer svi oglašivači žele da pogode neku ciljnu grupu, i idealan scenario je da možete da im ponudite baš to. Primera radi, ako možete da servirate reklame i pratite posetu različitih starosnih struktura, ili ljudi različitih interesovanja (npr. sport, politika, automobili, računari…).

A gde je tu oglasna ponuda?

Da bismo je napravili moramo imati valjanu građu za osnovu jer oglasna ponuda je dobro upakovan paket informacija o vašem sajtu – da bi ga upakovali, morate prvo naći informacije.

Ok, i šta sada?

Sada demistifikujemo – dobru oglasnu ponudu može napisati svako. Pravila su jednostavna, a Office paket sasvim dovoljan, i verujem svima dostupan.

Naravno, one retke genijalne primere ne može napraviti svako, ali vama tako nešto i ne treba – vama treba korektan i pregledan način da se obratite klijentu – tako da on dobije sve što traži na jednom mestu.

Krenimo onda u pohod:

1. Napišite nekoliko rečenica o vašem sajtu. Potrudite se da budete konkretni i jasni – u ne više od 1000 karaktera recite sve što je potrebno o vašem projektu. Kada je nastao, šta od tema obrađuje, šta ga izdvaja od konkurencije (ne pominjući druge, naravno), i kakva je publika. Ovo poslednje napisaćete na osnovu statistika koje imate, uobličiti u jednu rečenicu dominantne stvari, a sve detaljnije ostaviti za kasnije.

2. Izvucite relevantne brojke koje vam idu u prilog. Ovo, naravno, zavisi od tipa sajta, ali ono što je opšte je broj posetilaca, broj otvorenih strana, procenat posetilaca iz Srbije, a u zavisnosti od tematike – koliko oblasti pokrivate, koliko ljudi je angažovano, koliko vesti (slika, intervjua, oglasa, testova) ima na sajtu, koliko se dodaje dnevno ili nedeljno i slično.

3. Struktura posetilaca kroz lepe grafikone. Iskoristite blagodeti koje donosi Office paket i sve suvoparne statistike koje imate predstavite jasnim lepim i preglednim grafikonima. Primarni fokus je na strukturu posetilaca po polu, godinama i lokaciji, a ispod toga ostavite mesta i za još neki podatak koji potencijalnom oglašivaču može biti interesantan.

4.  Do sada su nam ukazali poverenje: Stavite zid logotipa klijenata koji su vam do sada ukazali poverenje, ako ih imate i smatrate da vam to može ići u prilog. Primera radi, ako klijent vidi da se neko od ozbiljne konkurencije oglašavao, veće su šanse da se odluči za vas.

5. Ponuda standardnih oglasa. U ovoj sekciji potrebno je da jasno navedete šta od oglasnog inventara imate, dozvoljeni tip oglasa, veličinu, dimenzije, format i cenu, kao i da jasno stavite do znanja gde se pomenuti oglasi na stranici nalaze – najlakše tako što ćete uhvatit screenshot ekrana i na njemu označiti. Malo kasnije ćemo objasniti i kako da formirate cene.

6. Ponuda kreativnih oglasa i vanstadnardno oglašavanje.  Do skora ovo nije bilo naročito bitno, ali danas je praktično nezaobilazno – klijenti žele više od bannera, žele nešto novo – bilo da je to floater, roll down, peel off, branding, takeover ili nešto slično. Možda ne znate šta koji od ovih formata predstavlja, pa ću pokušati da objasnim.

- Floater je oglasni format gde se klijentova reklama prikaže plivajući iznad sadržaja samog sajta u trajanju od 15ak sekundi, jednom dnevno. Obično su dimenzije 300×300 a ponekad su ponude i za 500×500 varijantu.

- Roll down je oglasni format koji se nalazi na pozicijama standardnih bannera, ali se proširuje na 2.5 puta svoju visinu prelaskom miša preko njega.

- Peel off je oglasni format koji se nalazi u ćoškovima sajta i predstavlja “zavrnutu ivicu” koja se odmotava kada se primaknete mišem.

- Branding može ići u više oblika, od toga da se pojedini elementi sajta stilizuju (primer naslovne linije menija imaju u ćošku logo), do toga da se pozadina sajta u potpunosti zameni oglasom koji je klikabilan.

- Takeover predstavlja jedan od najinvazivnijih oblika oglašavanja gde posetilac prilikom posete sajtu biva “preuzet” na 10ak sekundi od strane reklame (koju naravno može da zatvori) koja se prikazuje preko celog ekrana.

7. Dobri primeri iz prošlosti.  Klijenti žele da vide kako određena kampanja izgleda u akciji, zato dobre primere koje ste imali dokumentujte i uvedite u svoju oglasnu ponudu.

8. Kontakt informacije i uslovi saradnje. Poslednje, ali ne i najmanje važno… zapravo možda i najviše važno. Jasno navedite ko je kontakt osoba i dajte sve potrebne podatke (ime i prezime, mail, telefon). Navedite ako sarađujete sa nekom agencijom, navedite koji su agencijiski uslovi, koji su limiti na sajtu (npr. mora biti odgovarajuće za mlađe od 18), koji su posebni uslovi (npr. za političke organizacije cena zakupa je dvostruko veća.), i jasno navedite kakve pogodnosti imaju agencije. Zašto je ovo bitno? Pa ovo je Srbija, šanse da radite sa direktnim klijentima su jako male, a agencije moraju da dobiju popust da bi i same mogle poslovati jer obično ni one nisu “prva ruka”. Računajte da je korektno da agencijama date popust od 30% na celu oglasnu ponudu, a u slučaju da je neka od njih zaista mnogo učinila za vas i 40% je na mestu.

I to je to – gotova oglasna ponuda!

Ostaju nam samo još dva dodatka:

1. Kako formirati cene:

Cene formirate na osnovu ciljne grupe i osećaja. Ovo prvo nije problem, ali drugo treba izgraditi, zato je najbolje da pogledate sajtove sličnog profila i vidite kako su oni formirali svoje cene i prilagodite ih.

Za manje sajtove sa jasno ciljanom publikom cene formirate  na osnovu cene prikaza, a ona je (u startu) recimo 0.15 RSD – to znači da ako vaš sajt ima 100 000 prikaza stranica, vi za najbolju poziciju možete tražiti 15 000 RSD.

Najbolje pozicije su one koje su u prvom ekranu, za njih za velike bannere važi cena 0.15 RSD po poseti.

Pozicije u dnu strane ili niže u meniju sa strane imaju i nižu cenu, u zavisnosti od atraktivnosti 50-70% pune cene najboljih pozicija.

Floater banneri imaju cenu obično 2.5 puta višu od najbolje pozicije, peel off takođe, dok brandiranje zavisi, ali ide i do 6 puta, a takeover do 8 puta pune cene. Naravno ovakve kampanje retko traju duži period, pa zato treba cene prilagoditi, a one variraju i od tipa sajta i od želje klijenta – ovakve stvari najbolje dogovarajte sa agencijama direktno.

U slučaju izuzetno velikog broja poseta, cene se odredjuju na drugi način, a cena po prikazu koja se uzima je nekoliko puta niža.

2. Koga kontaktirati od agencija za saradnju:

1. Httpool – office@httpool.rs
2. Fastbridge – office@fastbridge.rs
3. Direct Media – office@directmedia.rs
4. Communis – info@communis.rs
5. Huge Media – office@hugemedia.rs
6. Strawberry Interactive – office@strawberry-interactive.com

A vremenom ćete i sami doći do drugih…

I još jedna napomena za najbolje đake koji su pažljivo pročitali sve … Nemojte da lažete u ponudama. Nikad. Problem koji sebi možete da napravite mnogostruko je veći od eventualne privremene dobiti.

Par primera iz prakse, kada su dobro urađene ponude u pitanju:

1. Naslovi.net – Preuzmite
2. Sportal.rs – Preuzmite
3. Lepotaizdravlje.rs – Preuzmite
4. Tračara.com – Preuzmite
5. Burek.com – Preuzmite (besramna samopromocija)
6. ConQUIZtaror.rs – Preuzmite (besramna samopromocija)

… i da ne nabrajam daje, sasvim je dovoljno da steknete pravu sliku

Srećno u pohodu na prvi milion!

7 komentara

marketing, oglasi, ponuda, školica, zarada

JaZaKraljevo.rs – baner kampanja

Humanost

Objavio: Zoran Torbica, 16. 11. 2010.

Velika nesreća se dogodila Kraljevu.

Članovi Internet zajednice su pokrenuli www.JaZakraljevo.rs websajt.
Više o samom projektu možete da pročitate ovde.

Da citiram Pedyu:
Srbija je mala. Svi smo mi komšije.

“Ovaj veb-sajt je projekat Internet zajednice, osmišljen kao oglasna tabla koja omogućava da se brzo i jednostavno sazna gde fali cigla a gde crep. Ko ima manjak vode, a ko višak snage. Ko kome gde i kako može najefikasnije da pomogne. Preko ovog sajta Kraljevčani mogu brzo i jednostavno da dojave konkretne probleme i da se obrate za pomoć.

Iza ovog sajta ne stoji nikakva vladina ili nevladina organizacija, već članovi Internet zajednice iz cele Srbije koji svojim prijateljima i komšijama iz Kraljeva na ovaj način žele da pomognu, prikupljajući sve bitne informacije na jednom mestu.”

i Krstu Arsenijevića: “Nisu porušene hiljade kuća, već hiljade domova. Hiljade malih svetova. Ja znam da možemo da im pomognemo.”

I da znate, www.JaZakraljevo.rs NE PRIKUPLJA NOVAC! samo INFORMACIJE.

Postavite baner na vašem sajtu i pomozite Kraljevu.

Banere možete preuzeti sa adrese http://jazakraljevo.rs/page/index/4
ili ih možete preuzeti od Httpool-a, Huge Media i WMA. Očekujete dopunu agencija koje su se priključile akciji.

Danas, 17. novembra,  su nam se prikljucili Etarget i Webgazda sa PPC kampanjom.

5 komentara

baner, kampanja, kraljevo

Štednja u AIK banci – prva Snajper Internet kampanja

Case

Objavio: Zoran Torbica, 31. 10. 2010.

Odmah da vam kažem da će ovaj post imati update na kraju kampanje. AIK banka nam je poklonila poverenje za njihovu kampanju za nedelju štednje.

Kreirali smo media plan po profilu štediša koji smo dobili. Landing strana je mikrosajt na adresi www.aikstednja.rs.

Web sajtovi koji su uključeni u kampanju:

http://www.pressonline.rs

http://www.story.rs

http://www.mycity.rs

http://www.vesti.rs

http://www.conquiztador.rs

http://www.krediti.rs

http://www.krediti.rs/blog/nedelja-stednje/

http://www.juznevesti.com/

http://www.economy.rs/

http://www.vukajlija.com

Kreativu je uradio Istok Pavlović i Dragana Vukajlović a CSS vrsni Branko Đurković.

Ceo case kampanje, koji naravno AIK banka odobri, će biti objavljen.

Da zaključim, Snajper je počeo da donosi kampanje.

UPDATE

Pošto se kampanja završila, sledi rezime:
- zaista jedinstvenih posetilaca preko 1.100.000 za dve nedelje.
- vukajlija je doneo najviše zaista jedinstvenih posetilaca.
- krediti su imali uCTR od 20%.
- od svih kreativnih rešenja, baner sa Zoranom Cvijanovićem je bio najefikasniji.

23 komentara

Case, kampanja

Dobrosusjedskokomšijski odnosi na webu

Analiza

Objavio: Pedya, 30. 09. 2010.

Postoji više načina da dođete do svog potencijalnog kupca. Kao uvek u životu, neki su bolji, a neki gori. I na Internetu, kao i u “analognom životu” važe slični principi – “ćorave koke” na primer (“i ćorava koka nađe zrno”), ili “slepog trapera” (sakriven iza stabla, on povremeno ispaljuje metak i, po teoriji verovatnoće, nekad će nešto pogoditi), a oba se suštinski svode na sreću i efekat sačmare (što šira cev, što sitnija sačma, što više zrna i što veće rasipanje – to je veća šansa da nešto bude pogođeno).

U tržišnoj komunikaciji efekat “rasipanja sačme” se direktno prevodi u rasipanje novca, jer poruka stiže do jako velikog broja onih kojima uopšte nije namenjena. Osim ozbiljnih (nepotrebnih) troškova, takav pristup donosi i propratne efekte koji idu od potpunog ignorisanja poruke, do vrlo negativnih reakcija – slanje poruke koju neko uopšte ne želi da dobije svrstava se direktno u spam.

S obzirom na sve to, postoji realna potreba za servisom koji bi omogućavao kvalitetnije pronalaženje ciljnih grupa na Internetu i njihovo što preciznije targetiranje. U Srbiji i Hrvatskoj je nedavno pokrenut servis koji je najbliži željenom rešenju, a naziv mu je vrlo simbolično – Snajper.

Na Snajper vlasnici prijavljuju svoje sajtove i unose podatke kojima oni najbolje vladaju – tematika sajta, demografski podaci posetilaca itd. U kombinaciji sa Google Analytics-om dobijaju se vrlo zanimljive informacije.

Ako bacimo pogled na trenutno prijavljene, videćemo da su tokom avgusta (na koji se odnose korišćeni podaci) prvih 10 mesta zauzimali sledeći sajtovi:

 
A kakva je posećenost tih sajtova gledano iz ugla komšija, tj. susjeda? Posmatrano u apsolutnim brojevima, posetioci ovih srpskih sajtova iz Hrvatske čine svega 3,8%, ali je zanimljivo pogledati neke relativne odnose:

Interesantno je da je bounce rate (odnos broja posetilaca koji odmah odu sa sajta u odnosu na broj posetilaca koji se zadrže na njemu) vrlo približan za većinu sajtova – od oko 0,4% za Press Online, do oko 69% za Sportsku centralu. Veća odstupanja se javljaju samo kod sajta Vukajlija, jer posetioci iz Hrvatske verovatno očekuju nešto drugačiji sadržaj. U proseku, bounce rate je nešto veći kod posetilaca iz Hrvatske, što je i razumljivo, jer su navedeni sajtovi mnogo poznatiji u Srbiji i na njih srpski posetioci dolaze uglavnom znajući unapred šta mogu da očekuju.

 
 
 
 
Ovaj grafikon potvrđuje već navedeno, tj. da sajtovima u Srbiji pristupa procentualno mnogo veći broj novih posetilaca iz Hrvatske. Manji broj novih posetilaca označava veći broj ponovljenih poseta, odnosno veću lojalnost posetilaca i ona je posebno vidljiva kod sportskih sajtova i sajta Press Online.

Još jedna zanimljiva informacija je i koliko strana prosečno “prelistaju” posetioci srpskih sajtova. Primetno je da postoji sličnost, ali i da se hrvatski posetioci manje “udubljuju” u sadržaj srpskih sajtova, odnosno pregledaju poneku stranicu manje, u proseku. Veće odstupanje se javlja kod sajta Vukajlija, što je u skladu sa rezultatima za bounce rate iz prve tabele.

Hrvatske sajtove posećuje nešto više srpskih posetilaca, ali je njihov udeo u ukupnom broju, kad su u pitanju navedeni sajtovi, ipak skromnih 11,3%. No, kao i u slučaju srpskih sajtova, biće nam zanimljive neke relativne vrednosti:

Očekivano, bounce rate je veći kod posetilaca iz Srbije, pri čemu su na nekim sajtovima vrednosti bliske, dok se na sajtovima lokalnog karaktera (eZadar, eMedjimurje, Zagorje) primećuju mnogo veće razlike. Najveća je razlika kod sajta eMedjimurje, a uzrok je verovatno (kao i kod Vukajlije) disbalans između očekivanog i ponuđenog sadržaja.

Posetioci se na “komšijskim” sajtovima slično ponašaju, tako da hrvatski sajtovi imaju više novih nego ponovljenih poseta iz Srbije. I ovde prednjači sajt eMedjimurje, koji ima relativno najviše novih posetilaca iz Srbije, ali, kao što smo već videli, oni ga u najvećem broju brzo i napuštaju. Međutim, interesantno je da baš taj sajt, ukupno gledajući, ima najvernije posetioce, tj. relativno najviše ponovljenih poseta, što potvrđuje njegov fokus na lokalne sadržaje.

 
 
 
Još jedna očekivana sličnost u ponašanju posetilaca je i u tome da posetioci iz Srbije na hrvatskim sajtovima pregledaju u proseku manje stranica nego posetioci iz Hrvatske. Sadržaj je svakako bitan faktor, pa je sajt RTL Televizije, u tom smislu, podjednako interesantan svim svojim posetiocima.

I šta reći na kraju? Interesovanje za sajtove “preko puta” postoji, na pojedinim sajtovima se posetioci i slično ponašaju, ali kad se “zađe” u apsolutne brojke razlike su bitne – navedeni srpski sajtovi imaju 2,33 puta veću posetu od navedenih hrvatskih. A veličina (posete) je u Internet biznisu itekako bitna.

3 komentara

Hrvatska, posećenost, Srbija